Od Kobre Svemirca, stamenog trogodišnjeg ljubimca Miloša Đukića iz Mokrina, niko na svetu nema jači guščiji alat za tuču u vidu oštrog kljuna i kao stena jakih krila. Kada je njegov vlasnik u nedelju na pola sokaka ili kako se u Mokrinu još kaže na „sredokraći“ između avlija, na očigled svih okupljenih uzeo pehar i stao pored svog guska Kobre Svemirca, čisto da se zna ko je najbolji, proglašen je šampion jubilarne 40. „Gusanijade“. Kobra Svemirac je nakon iscrpljujućih 17 minuta i 30 sekundi viteške borbe u finalu nadjačao i u beg poterao vršnjaka Kasijusa Kleja.
Šampion Kobra Svemirac, prema najavi Đukića, najverovatnije će otići u zasluženu penziju.
A gusani, kako se uveravamo već 4 decenije, zaista imaju kraljevsko tretiranje i negu u Mokrinu. ,,Gusanijada” je registrovana u UNESKO-u, a prvo takmičenje se održava još od 1986. godine, poslednje nedelje februara i od tada vrlo ratoborne guske šetaju selom. Posle toga, osnovano je i udruženje „Belo pero“ koje ima oko stotinu članova, ljubitelja guščijih dvoboja.
Kažu da su sa prvim Mokrinčanima koji su se doselili stigle i guske, a sa njima i strah od guskovog kljuna koji zna dobro da uštine. „Detetu u banatskom selu, u ravnici, najstrašnija životinja nije konj. Najstrašnija je gusak”, govorio je poznati Mokrinčanin Raša Popov.
Na kraju borbe niko nije apsolutni gubitnik. Gusak odlazi nepovređen, a slomljen ponos i po neko otpalo pero sve je što je izgubio. Još jedna Gusanijada u Mokrinu pokazala je da se tradicija ne čuva samo u knjigama, već na ulicama, uz osmehe i po koji litar adrenalina. I dok pobednici slave, a poraženi već kuju planove za sledeću godinu, jedno je sigurno – u ovom selu kod Kikinde srce uvek kuca malo jače za gusane.
