Izgradnja prvog auto-puta kroz Banat, koji će direktno spojiti Beograd, Zrenjanin i Novi Sad, u punom je jeku i predstavlja jedan od najkompleksnijih i najvažnijih infrastrukturnih projekata u Srbiji danas. Zbog karakterističnog oblika trase koji podseća na ćirilično slovo P, ovaj koridor je dobio prepoznatljiv nadimak “Vojvođansko P”.
Glavni cilj ovog velikog poduhvata je drastično ubrzanje saobraćaja između tri velika grada. Nakon završetka radova, od Beograda do Zrenjanina stizaće se za 35 do 40 minuta, dok će putovanje od Zrenjanina do Novog Sada trajati svega 25 minuta.
Dinamika i trenutni napredak radova
Građevinski radovi se odvijaju na više frontova i teku po planu, u skladu sa potpisanim ugovorom, aneksima i dinamikom eksproprijacije zemljišta. Prema podacima sa terena, pripremni zemljani radovi završeni su na 25 do 30 odsto trase.
Za potrebe formiranja nasipa već je ugrađeno četiri miliona kubika peska, koji se izvlači iz lokalnih pozajmišta, od ukupno planiranih 17 miliona kubika.Radovi su fokusirani na sledeće lokacije:
- Teritorija Beograda: Kod petlje Ovča u Jabučkom ritu raščišćava se teren, radi se na nasipanju za kolovoz i gradi se prvi most preko kanala.
- Okolina Zrenjanina: U Aradačkom i Mužljanskom ritu uveliko je formirano više kilometara nasipa, a teren se aktivno niveliše i stabilizuje.
- Potez između Tise i Begeja: Na ovom delu je takođe aktivirano veliko gradilište.
Foto: podunavljeuživo.rsTehničke karakteristike i profil deonice
“Vojvođansko P” se gradi kao dvosmerni auto-put u punom profilu, sa po dve vozne i jednom zaustavnom trakom u oba smera. Projektovan je za maksimalnu dozvoljenu brzinu od 130 km/h.
Ukupna dužina auto-puta iznosi 105,4 kilometra i podeljena je na dve glavne deonice:
1. Deonica 1: Beograd (Ovča) – Zrenjanin u dužini od 67,66 kilometara.
2. Deonica 2: Zrenjanin – Novi Sad u dužini od 37,74 kilometra.
Paralelno sa glavnom trasom, izvode se radovi i na nekomercijalnom putu u dužini od oko 25 kilometara, koji će služiti kao alternativni pravac i spajaće Novi Sad i Žabalj. Rok za završetak svih radova na projektu iznosi 72 meseca.
Inženjerski izazovi i objekti na trasi
Galerija
1 fotografija
Iako geološka sredina ne predstavlja previše zahtevan teren, stručnjaci ističu da je ovaj projekat specifičan jer prolazi kroz tlo koje je do pre stotinak godina bilo pretežno močvarno. Najveći inženjerski i logistički izazovi odnose se na organizaciju, pripremu i ogromnu količinu materijala (betona, konstrukcija i nasipa) koje treba bezbedno i kvalitetno ugraditi.
Dodatnu kompleksnost predstavlja to što trasa prolazi kroz zone zaštićenih područja Potamišja i Ritova donjeg Potisja, kao i kroz brojna velika poljoprivredna gazdinstva u Banatu i Južnoj Bačkoj.
Na čitavoj trasi predviđena je izgradnja velikog broja pratećih putnih objekata i denivelisanih raskrsnica:
Četiri velika mosta (dva preko Tamiša i po jedan preko Tise i Begeja)
Četiri manja mosta
20 nadvožnjaka
Sedam podvožnjaka
47 propusta
Na trasi će se nalaziti ukupno 12 petlji za bezbedno uključenje i isključenje vozila (pojedini tehnički izvori navode i bazičnu strukturu od sedam ključnih saobraćajnih petlji). Putovanje počinje od petlje Ovča u Beogradu, a završava se na petlji Novi Sad – Istok.Trasa novog auto-puta
Trasa počinje od petlje Ovča u Beogradu i vodi ka severoistoku, gde prelazi reku Tamiš. Put dalje prolazi pored naselja Glogonj, Jabuka, Opovo i Sefkerin. Pre samog dolaska u Zrenjanin, auto-put se ukršta sa petljama Kovačica, Orlovat i Ečka.
Sam grad Zrenjanin imaće tri sopstvena izlaza (Zapad, Sever i Istok). Nakon Zrenjanina, saobraćajnica skreće ka zapadu, prolazi blizu Žablja i Kaća, prelazi železničku prugu kod Perleza i spaja se sa Novim Sadom na petlji Novi Sad – Istok.
Tokom projektovanja i izvođenja radova vođeno je računa o postojećoj infrastrukturi, tako da aerodromi u Ečkoj i Čeneju ostaju na svojim pozicijama i zadržavaju nepromenjenu namenu.
Ekonomski uticaj i regionalni razvoj
Ovaj infrastrukturni projekat označiće prekretnicu za privredni, demografski i industrijski razvoj Banata, a posebno Srednjobanatskog upravnog okruga. Nova, brza saobraćajna veza omogućiće nesmetane dnevne migracije radne snage između Beograda, Novog Sada i Zrenjanina, što će značajno podići mobilnost radnika.
Povezivanjem Banata sa međunarodnim putem E75 i pravcem prema Mađarskoj, ovaj region će se integrisati u ključne saobraćajne tokove, čime se otvaraju vrata za dolazak novih investicija, otvaranje radnih mesta i transformaciju ovog dela Vojvodine u moderno ekonomsko i logističko čvorište.
Izvor: alo.rs
