Stiže neradni dan, a ko bude radio dobija više od duple dnevnice – zakon je jasan

Dan primirja 11. novembra je neradni praznik u Srbiji, a zaposleni koji budu radili imaju pravo na najmanje 110 odsto uvećanja zarade, dok je poznato i koliko neradnih dana donosi 2027. godina.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se u Srbiji obeležava 11. novembra, ove godine pada u sredu i predstavlja državni praznik tokom kojeg se ne radi. Ipak, zaposleni koji tog dana budu na radnom mestu imaju pravo na uvećanu zaradu, i to najmanje 110 odsto od osnovice. To znači da za sate provedene na poslu treba da dobiju redovnu zaradu uvećanu za najmanje 110 odsto, odnosno ukupno najmanje 210 odsto osnovne zarade za te sate.

Koliko se plaća rad na Dan primirja?

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji radi na dan državnog praznika koji se praznuje neradno ima pravo na uvećanu zaradu.

Ovo pravo propisano je članom 108 Zakona o radu, koji jasno navodi da uvećanje za rad na neradni praznik mora da iznosi najmanje 110 odsto od osnovice.

Drugim rečima, poslodavac je dužan da zaposlenom plati redovnu zaradu za odrađene sate, uz dodatak od najmanje 110 odsto na osnovnu zaradu za te sate.

Na primer, ako je osnovna satnica zaposlenog 500 dinara, za svaki sat rada na praznik pripada mu najmanje 1.050 dinara, pod uslovom da nema dodatnih osnova za uvećanje.

Važno je naglasiti da je 110 odsto zakonski minimum. Kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili ugovorom o radu može biti predviđeno i veće uvećanje.

Poslodavac ne može da uskrati prazničnu dnevnicu

Član 108 Zakona o radu ne ostavlja prostor za proizvoljno tumačenje kada je reč o pravu zaposlenih na uvećanu zaradu.

Formulacija da zaposleni „ima pravo“ znači da poslodavac mora da isplati propisano uvećanje ukoliko zaposleni radi na dan praznika koji je neradni.

Činjenica da firma organizuje rad tokom državnog praznika ne oslobađa je obaveze da zaposlenima isplati zakonom propisanu naknadu.

To se odnosi i na zaposlene u delatnostima koje moraju da obezbede neprekidan rad, poput zdravstva, saobraćaja i pojedinih uslužnih delatnosti.

Koliko se dodatno plaća noćni i prekovremeni rad?

Zakon o radu predviđa i druga uvećanja zarade, koja se obračunavaju kada zaposleni ispunjava uslove za njihovo ostvarivanje.

Prema članu 108, minimalna uvećanja iznose:

• Rad na neradni državni ili verski praznik: najmanje 110 odsto od osnovice.
• Noćni rad: najmanje 26 odsto od osnovice, ako noćni rad već nije vrednovan prilikom utvrđivanja osnovne zarade.
• Prekovremeni rad: najmanje 26 odsto od osnovice.
• Minuli rad: najmanje 0,4 odsto za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca.

Posebno je važno da se procenti uvećanja sabiraju kada zaposleni istovremeno ostvaruje pravo po više osnova.

Tako, na primer, zaposleni koji radi prekovremeno tokom neradnog praznika ima pravo na uvećanje po oba osnova.

Osnovicu za obračun čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Koliko će biti neradnih dana u Srbiji tokom 2027. godine?

Građane već zanima i kako će izgledati kalendar državnih praznika naredne godine, posebno zbog rasporeda praznika u januaru, februaru i maju.

Prema kalendaru za 2027. godinu, zaposlene u Srbiji očekuje ukupno 11 neradnih datuma po osnovu praznika koji važe za sve zaposlene.

Evo kako će izgledati raspored:

Januar

• 1. januar – Nova godina
  2. januar – Nova godina
  7. januar – Božić

Februar

• 15. februar – Sretenje, Dan državnosti Srbije
  16. februar – Sretenje, Dan državnosti Srbije

April i maj

• 30. april – Veliki petak
  1. maj – Praznik rada
  2. maj – Vaskrs
  3. maj – Vaskršnji ponedeljak
  4. maj – preneti neradni dan za Praznik rada

Novembar

• 11. novembar – Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Posebno je zanimljivo što će se praznici krajem aprila i početkom maja spojiti u pet uzastopnih neradnih dana, od 30. aprila do 4. maja.

Razlog je to što se Vaskrs 2027. godine obeležava 2. maja, dok drugi dan Praznika rada pada u nedelju, pa se neradni dan prenosi na prvi naredni radni dan.

Ko još ima pravo na slobodne dane zbog verskih praznika?

Pored državnih praznika koji važe za sve zaposlene, Zakon o državnim i drugim praznicima predviđa i pravo na odsustvo za pripadnike određenih verskih zajednica.

Tako pravoslavci imaju pravo da ne rade na prvi dan svoje krsne slave.

Katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica imaju pravo na slobodne dane tokom božićnih i uskršnjih praznika prema svom kalendaru.

Pripadnici islamske zajednice imaju pravo na odsustvo prvog dana Ramazanskog i Kurbanskog bajrama, dok pripadnici jevrejske zajednice imaju pravo da ne rade na prvi dan Jom Kipura.

Zbog toga ukupan broj slobodnih dana može da se razlikuje od zaposlenog do zaposlenog, u zavisnosti od verskih praznika na koje ima zakonsko pravo.

Za većinu zaposlenih, međutim, pravilo je jasno: 11. novembar je neradni državni praznik, a oni koji tog dana budu radili moraju da dobiju najmanje 110 odsto uvećanja zarade na osnovnu zaradu za odrađene sate.

Izvor: alo.rs