Herojski podvig bolničara kikindske Bolnice na letu Beograd-Rim- Atlanta

Savica Popov iz Novog Miloševa zaposlen na Prijemnom odeljenju Opšte bolnice nikada neće zaboraviti let do Amerike krajem marta ove godine. Ni slutio nije da će svoje znanje medicinskog tehničara upotrebiti na letu iz Rima do Atlante.

-Krajem marta putovao sam u Memfis u posetu drugarici koja se leči u Dečijoj istraživačkoj bolnici. Prilikom leta jednoj ženi u avionu stalo je srce i kapetan je preko razglasa zamolio da ukoliko ima neko ko je iz medicinske struke da pomogne. Prišao sam da pomognem i započeo sam reanimaciju koja se uspešno završila – priča Savica Popov, medicinski tehničar.

U avionu je postojala sva medicinska oprema, lekovi, aparat za reanimaciju, kiseonik, međutim bez osobe koja zna da je koristi ona ne vredi mnogo.

-U početku sam bio uplašen, ali sam sve vreme bio pribran. Mislio sa da će mi neko od stjuarda u avionu pomoći jer sam bio ubeđen da oni prolaze obuku za pružanje prve pomoći. Međutim ispostavilo se da nisam u pravu tako da je sve zavisilo od mene. Ženi je pozlilo 45 minuta pre sletanja u Atlantu i uspeo sam u tome da je održim u životu dok se avion nije prizemljio. Nakon toga pacijentkinju je preuzela hitna pomoć – dodaje naš sagovornik.

Još dok je bio u Memfisu Savica je saznao da je 48-godišnju ženu koju je spasao preživela što je i najveća nagrada. Prigodnu zahvalnicu naš sagovornik dobio je i od avio kompanija kojom je leteo:

U roku od jednog dana avio kompanija nagradila me je vaučerom u vrednosti 150 dolara što ću moći da iskoristim kada sledeći put budem putovao

Interesantno je da je 25-godišnji heroj išao u posetu Slađani Stojkov iz Novog Miloševa kojoj je dijagnostifikovan redak tumor mišićnog tkiva i za čije lečenje su sredstva prikupljana i u našem gradu.

-Slađana je trenutno u dobrom opštem stanju. Lekari su zadovoljni kako terapija deluje. Odustali su od operacija jer za sada nema potreba za njima pošto odlično reaguje na hemioterapiju – saznajemo od Savice.

Savica ističe da je oduvek voleo da pomaže ljudima, tako da mu nije bilo teško da odabere životni poziv. Napominje da su me sve kolege koje su čule šta mu se desilo čestitale. Već tri godine je zaposlen na Prijemnom odeljenju, ali kako nema stalni posao i ugovor mu uskoro ističe odlučio je da ode na nekoliko meseci u Austriju gde se, na žalost, neće baviti svojim pozivom.