Kad duša peva, onda je na sceni Neša Galija

Na Kikindskom letu, 2012.  među prvim izvođačima, bio je Neša Galija, koji je ove godine zatvorio  koncertne  nastupe, u  dvorištu Kurije. Nenad Milosavljević  potvrđeni je kantautor, tekstopisac, kompozitor, drugi put svirao je za Kikinđane, koji su vidno oduševljeni pevali svaku njegovu pesmu. Kako je rekao u svojoj izjavi „Ja sam zadovoljan čovek, zato što se bavim poslom koji volim“. Baš ta dobra energija vodila ga je tokom dvosatnog koncerta, koji je kao i prvi put na vrlo profesionalan način, potpuno sam na bini i odsvirao. Neša je u svom dobrom maniru, po čemu je prepoznat iskoristio priliku i da Kikinđanima čestita predstojaću manifestaciju “Dane ludaje”.

Još jedno prelepo veče, koje je grad Kikinda na pravi način osmislio i poklonio svojim građanima. Koncert, Neše Galije profesionalca, koji to dokazuje već pune 43 godine.

Numera za numerom, bez predaha, bez bilo kakve priče ili stanke, vodile su publiku kroz godine, u kojima su neke od pesama zauvek ostale upamćene. Ono što je u svojoj izjavi rekao, osim svoje lične inspiracije, u kojoj stvara bogat repertoar kvalitetne muzike, za izvođača je vrlo bitan ambijent, a kikindska Kurija ima jednu od najboljih letnjih scena, za većinu gostujućih ansambala, kao i muzičkih izvođača:

-Ovo je jako dobar prostor. Sećam se ja tog koncerta, pre par godina. Prostor je dosta inspirativan, za svakog umetnika. Ovde nema odliva energije, kako se to kaže. Nekako sve ostaje tu, sve je zapakovano, onda lako kontrolišemo priču. To je nešto što je  užasno važno. Nemaju svi tu privilegiju da imaju ovakvu scenu, ovakav prostor  za koncerte, ali eto vi imate sreću da imate više nego dobar prostor. Lično mislim da će, kao i prošlog puta koncert biti uspešan.

Burna pijana noć, Još uvek sanjam, Da li si spavala, Kad me pogledaš, Na tvojim usnama, Korak do slobode poznati hitovi, a osim njih, iz svog repertoara, izdvojio je i par numera sa novog studijskog albuma, koji je grupa Galija prošle godine objavila pod nazivom “U raju iznad oblaka”. Ovo je 15. po redu zbirka pesama koju su rokeri poklonili publici:

-Trebamo pesmama pustiti šansu. Kada se pesma sama za sebe izbori, onda je to prava stvar. Tri četiri godine nakon pojave albuma  potrebno je, da se ustanovi pravi rezultat. Na koncertu sviram jednu, eventualno dve pesme sa novog albuma.

Komponovao je za Lutkarsko i Narodno pozorište u Nišu, Pozorište DES u Beogradu, Narodno pozorište u Vranju, zatim u u Leskovcu, Banja Luci, za Beogradsko dramsko pozorište, Pozorište na Terazijama, Narodno pozorište u Beogradu, Atelje 212, Prištinsko pozorište, Pozorište u Somboru, ali i za kikindsko pozorište. Kako je rekao, Galija je i nastala kao potreba za pozorišnom muzikom:

-Sve vreme dok je trajala Galijina karijera, ja sam radio i na pozorištu. Ja se bukvalno odmaram u pozorištu, nakon ovih koncertnih angažovanja.

Bez i jednog jedinog dana formalnog muzičkog obrazovanja, Neša Galija je svoje bavljenje muzikom započeo neobično rano i potpuno neplanirano, oduševljen poklonom koji je dobio kao četvorogodišnji dečak. Bila je to mala usna harmonika, prvi instrument sa kojim se zbližio i naučio da ga koristi. Njoj duguje to što od tada ni jedan jedini dan u životu nije proveo bez muzike. A da ume da uživa i da od gitare izvuče ono što malo koji kompozitor ume, Kikinđani su imali mogućnost da se uvere na koncertu koji je održan sinoć, uz nadu da ćemo opet imati priliku da plovimo kroz noć uz Nešu-Galiju.