Povodom 21. marta, Svetskog dana poezije, beogradski Kulturni centar u saradnji sa brojnim institucijama i pojedincima već dugo krajem marta okuplja pesnike iz sveta i Srbije. Jedna od ustanova koja se ove godine uključila u obeležavanje ovog datuma je Narodna biblioteka „Jovan Popović“, u kojoj je organizovano književno veče, na kojem je troje mladih pesnika iznelo svoju perspektivu savremenog pesništva.
–Meni se čini da je poezija u poslednjih dvadesetak godina značajno postala bolja, svežija, britkija, a možda i hrabrija. Uvek imam taj čudan osećaj da pesnici čitaju poeziju, ali uz mlađe generacije dolaze i novi čitaoci. Ima mnogo ljudi na internetu i više javnog čitanja, a samim tim se i nova publika uvlači u taj svet, kaže Maša Seničić, pesnikinja i scenaristikinja.
Učesnici književne večeri u svet pesništva ušli su još kao deca. Jednoglasni su u oceni da se od pesništva i književnog stvaralaštva danas ne može živeti, ali ih to ni u jednom momentu nije obeshrabrilo. Uroš Bojanović, pesnik iz Teslića, naveo je razloge zbog kojih se odlučio baš za o
vaj vid umetničkog delanja:
-Odgovara mi ta kratka forma. U principu je to narativna poezija, koja liči na priču, pošto nemam koncentraciju da napišem tako nešto.
Pesnikinja Ognjenka Lakićević govorila je o povezanosti poezije i rokenrola podsećajući na činjenicu da je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Bob Dilan, čovek u čijem se radu decenijama prepliću ove dve umetnosti. Ona se i osvrnula na samu temu književne večeri, koja je nosila naziv „Šta se čuje iza Zida“, povezujući to sa pesničkim susretima:
-Kapiram da je svrha tih festivala povezivanje. Tako se možda ruše zidovi ljudi ka poeziji i shvatanju iste. Ljudi se upoznaju, pa je lepo ispratiti šta se to novo dešava.
Mladi pesnici govorili su i o tome koliko je zapravo teško objaviti knjigu poezije, jer su izdavači manje zainteresovani za takva dela. Ipak, pozitivna stvar u celoj priči je to što, uprkos svim problemima, pesništvo i dalje ima svoju publiku.
