Obeležavanje Badnjeg dana u Kikindi

U našem gradu se duže od dve decenije čuva običaj da badnjak ispred crkve donose konjanici, uz povorku zaprega i fijakera, okićenu hrastovim grančicama. Zbog loših vremenskih uslova, ovaj tradicionalni događaj je održan u malo drugačijem obliku. Badnjak nije donesen konjskom zapregom, nego automobilom.

Ipak, veliki broj naših sugrađana prisustvovao je osvećenju i paljenju badnjaka isped Hrama Svetog Nikole. Vernici će svoje badnjake uneti u domove i u porodičnoj atmosferi dočekati najradosniji hrišćanski praznik.

Badnji dan je poslednji dan posta, dan kada se obavezno priprema posna večera, a prati ga i druga simbolika kod Srba, poput seče badnjaka, unošenja slame, bacanja oraha i obilaženje u krug prostorije u kojoj se postavlja posna večera. Smatra se da je Badnji dan povezan sa pokojnicima, pa se veruje da su te večeri zajedno živi i njihovi preci. Veruje se da hrana koja se pripremala u prošlosti, a koja se priprema i danas simboliše veze ovog i onog sveta. Prema izvornom običaju, badnjak se pali uoči praznika i gori do Božića kada se objavljuje radost Hristovog rođenja.

Badnji dan u Hramu Svetog Nikole uveličao je i dečiji hor „Čuperak“, koji je nastupao zajedno sa članovima hora Sveti Nikolaj srpski.