Ptice večna inspiracija za kikindskog vajara Jovana Blata

Deo 37. Simpozijuma skulpture u terakoti je i Jovan Blat.

Kikinđanin se ovoga puta našao u dvostrukoj ulozi, jer je sada i učesnik, ali i domaćin na „Terri“ gde je, kako ističe, uvek zadovoljstvo biti i stvarati:

-Atmosfera na „Terri“ je, kao i uvek, odlična. Skulpture polako rastu i ovih dana krećemo sa velikim komadima. Nismo se još svi skupili. Čekamo kolegu iz Japana i kad on dođe bićemo kompletni. Ovo je već 11 dan kako radimo i sve će biti sasvim u redu.

Naš sagovornik je ovoga puta usmerio pažnju na dva vida stvaranja:

-Radim na polja: nekoliko apstraktnih komada i veliki broj ptica za koje sam već odavno imao želju da uradim, ali mi se sad ukazala prilika, jer imam obilje materijala i svu pomoć koja mi je potrebna. Videćemo šta će se od svega toga izroditi.

Poznato je da je Blat već izvajao skulpturu sove velikog formata, ptice koja je simbol našeg grada. Zanimalo nas je zbog čega su mu ove životinje posebno inspirativne:

-Sve što radim vrti se oko života i nastanka života, odnosno životnog kruga i kruga kao takvog. Ptice su simbol života koji znamo još od detinjstva. Planiram da radim ptice koje su nama svima poznate, odnosno koje žive u Vojvodini sove, vodomari, vrapci, laste, čaplje, odnosno koje viđamo svakodnevno, ali na njih ne obraćamo pažnju.

Koliko god pokušavao, Blat ne može da na „Terri“ u potpunosti razdvoji uloge učesnika i domaćina:

-Nemoguće je to odvojiti. Tu su koleginice iz Italije i Ukrajine. Uvek treba nešto da se pomogne, ako ništa drugo da se prevede, pomogne oko tehnologije rada. Kolege me štede koliko god mogu, ali ja sam tu i ne mogu, a da ne pomognem drugim učesnicima.

Očekivanja od svakog Simpozijuma su visoka, jer on predstavlja krunu rada za većinu umetnika i shvataju ga veoma ozbiljno. Naš sagovornik dodaje da se svi učenici trude da komadi koje urade budu dostojni same „Terre“ koju sada predstavljaju.