Za doprinos srpskoj poeziji i izuzetan pesnički izraz, ovogodišnja Nagrada „Dušan Vasiljev“ koju dodeljuje grad Kikinda pripala je Simonu Grabovcu za zbirku „Proplanak“ i Nenadu Šaponji za knjigu „Srećna voda“. Simon Grabovac skrenuo je pažnju književne javnosti svojom prvom pesničkom zbirkom „Krtičnjak“, kojom se pozicionirao kao jedan od najizrazitijih glasova mlađe generacije srpskih pesnika. Iako je rano stekao književni identitet, Grabovac nije ostao u okvirima početnog pesničkog izraza. Naprotiv, nastavio je svoje umetničko traganje, istražujući nove tematske i formalne pristupe, ali bez odstupanja od suštine poezije i njenih izvora. Njegova pesma ostaje verna unutrašnjoj istini, koja samim tim donosi novo promišljanje o svetu i čoveku. I s toga se proplanka, veli pesnik, ne treba iskobeljati nikada.
-„ To mi mnogo znači i stvarno sam se osećako prijatno kada sam saznao za tu odluku. Za Kikindu sam vezan na mnogo načina, za poeziju Dušana Vasiljeva, a za Kikindu jer sam osamdsetih godina proveo tri – četiri godine kao član žirija za pesnike srednjoškolce. Nagrada je došla za sve ono što je bila naša veza,” rekao je Grabovac.
S druge strane, ,,Srećna voda“ Nenada Šaponje je jedan od najsvetlijih trenutaka savremenog srpskog pesništva. U tom duhu, pesnik upućuje nalog savremenoj, uprljanoj duši da se okupa u toj vodi. Na zadnjoj strani korica ove zbirke, u kraćoj autopoetičkoj belešci, Šaponja ističe da, u svetu čednih duša, nema pesme bez duhovnog sagovornika a da ništa ne oplodnjava zemlju pesme bolje od zrna tuge.
-„Od kad znam za sebe ime Dušan Vasiljev odjekuje u mojoj pesničkoj glavi. To je pesnik koji je zajedno sa Crnjanskim odredio ljude sa ovih prostora. Vasiljev je vazda i uvek aktuelan i evo 100 godina nakon smrti. Veoma sam srećan što sam se upisao na listu laureata oove nagrade koja je jedna od najvažnijih u našoj kulturi,” dodao je Šaponja.
Na ovogodišnji konkurs pristiiglo je 58 naslova iz svih žanrova naših najeminentnijih savremenih autora. Ocena stručnog žirija za Nagradu „Dušan Vasiljev“, koji je ove godine radio u sastavu Radovan Vlahović (predsednik) i članovi Đorđe Pisarev i Selimir Radulović, jeste da je reč o dvojici pesnika koji su, decenijama, posvećeni obradi srpske pesničke njive. Svaki od njih, na svoj način, doprinosi ovom stvaralaštvu sa darom i merom, ostavljajući neizbrisiv trag u srpskoj književnosti.
-„Imamo manji broj naslova, ali po kvalitetu naslovi ne zaostaju po prethodnim godinama. Odlučili smo se se za dva laureata tim prve jer su to dve izuzetne knjige i dva izuzetna autora. Ovogodišnji konkurs je izuzetno uspešan jer delujemo u okolnostima koje su nepredviđene,” istakao je Radovan Vlahović predsednik stručnog žirija.
Dodeli priznanja ovogodišnjim laureatima prethodilo je polaganje venaca na grob Dušana Vasiljeva koji se nalazi na Melinom groblju. Obraćajući se prisutnima, gradonačelnik Mladen Bogdan čestitao je dobitnicima Nagrade „Dušan Vasiljev“, ističući značaj ovog prestižnog priznanja u očuvanju pesničke tradicije i sećanja na jednog od najvažnijih srpskih ekspresionista.
-„ Nastavljamo tradiciju kao i svih prethodnih godina dodeljujući literarnu nagradu ,,Dušan Vasiljev” i to ćemo činiti i u svim narednim godinama pošto je ta nagrada važna ne samo za grad, već i za kulturu i da podstičemo mlade autore da nastave da se bave pisanjem,” poručio je gradonačelnik Mladen Bogdan.
-„ Ovo nije samo nagrada za književnost, već i za umetnost, kulturu našeg grada. Mi smo uvek tu da lepo obeležimo ovo. Nagrada je spoj prošlosti i sadašnjosti jer je Vasiljev ostavio veliki trag a njegove pesme i reči paraju dušu,” objasnila je Marijana Mirkov, članica GV za kulturu i turizam.
Nagrada „Dušan Vasiljev“, koja se dodeljuje u Kikindi, osnovana je 1997. godine u čast života i dela ovog istaknutog srpskog pesnika. Iako je Vasiljev živeo samo 24 godine, njegov rad ima dubok i trajan uticaj, čineći ga jednim od najvažnijih srpskih ekspresionista. Nakon nekoliko godina pauze, Nagrada je 2009. godine ponovo ustanovljena odlukom Skupštine opštine Kikinda, čime je nastavljen rad na očuvanju njegove pesničke baštine.
