Sugrađanka Rozalija Hes proslavila stoti rođendan

Najstariju Kikinđanku posetili smo lepim povodom. Uz slavljeničku tortu sa vatrometom i u društvu svojih najmilijih, Rozalija Hes proslavila je stoti rođendan. 

-Dobro se osećam. Dobre godine imam, a u odnosu na to, dobro i izgledam- kaže nam baka Rozalija kroz osmeh. 

Nemamo često priliku da se sretnemo sa stogodišnjacima, ali likom i rečju- naša najstarija sugrađanka zaista deluje znatno mlađe. Ima dve ćerke, četvoro unučadi, jednog praunuka i jednog čukununuka.

Vesna Bjelić Francuski, njena unuka, kaže da joj je puno srce. 

–Veoma sam srećna što smo to dočekali. Pre tri godine, kada joj je umrla sestra, imala je psihičku krizu, ali se, na sreću, oporavila. Moj suprug joj je rekao hajde da dočekaš da napunim 65 godina i odem u penziju, a ja joj danas kažem, hajde da dočekaš da i ja odem u penziju, a to je za pet godina. 

Život je nije mazio ni pazio, ali je uvek imala podršku porodice i nikada se nije žalila. Radila je teške fizičke poslove u “Tozi Markoviću”, a kasnije u “Livnici”, gde je i dočekala penziju. Mlada je ostala udovica. Jedna ćerka imala je nepune dve godine, a druga svega 6 meseci

-Ostala sam udovica. Radila sam sama, izdržavala dve ćerke-  priseća se baka Rozalija. 

Supruga Nemca zauvek je odneo ratni vihor. Iz vojske se nikada nije vratio, a ona ga je tražila punih 40 godina- preko Crvenog krsta i drugih organizacija. Svuda je dobila odgovor da nije među mrtvima, ali se ne zna gde je. Više se nikada nije udavala.

Baka Rozalija rođena je u Kikindi 11. avgusta 1920. godine u porodici Ladik kao najstarije od četvoro dece. U rodnom gradu živi ceo život, a i danas je sveže sećanje kakav je bio nekada.

-Kikinda je bila velika i lepa. Puno sveta- priseća se najstarija Kikinđanka. 

Baka Rozalija voli da je okružena porodicom i prijateljima. Gostoljubiva, obradovala se i dolasku naše TV ekipe. Ćerka i unuka nam otkrivaju- uvek je volela da se slika. 

–Stalno traži da je u društvu. Tokom proteklih šest meseci, za vreme ove epidemije korona virusa, dosta je bila sama i sada stalno traži društvo. 

Vremešna sugrađanka imala je operaciju katarakte, a danas je vid dobro služi. Većih zdravstvenih problema- nema, ali se u poslednje vreme teško kreće.

-Regulišemo pritisak i pazi se na šećer jer voli slatko i voće. Međutim, izgubila je snagu i sada se teško kreće. Zglobovi su joj od teškog rada i stajanja uvek bili otečeni. A sada su tu i godine- kaže nam unuka Vesna. 

U čitav vek postojanja stane mnogo lepih i ružnih trenutaka. Možda je tajna dugovečnosti upravo u tome kako se odnosimo prema njima. Proslaviti stoti rođendan, u radosti, okružen najmilijima – prava je retkost, a baki Rozaliji poželeli smo da i dogodine jedemo slavljeničku tortu.