U dnevniku ljubavi i uspomena učiteljice u penziji Marije Dragin ispisana su imena njenih 298 đaka
On 19 фебруара, 2025 by Aleksandar ZigicPosle više od četvrt veka provedenog u učionici, učiteljica Marija Dragin danas, sa osmehom i toplinom u očima, sećanja nosi sa sobom. Njena posvećenost obrazovanju ostavila je dubok trag u srcima svih koji su imali privilegiju da je imaju kao učiteljicu. Kako kaže, davne 1959. godine u svoj koferčić stavila je svoje želje, htenja, suze, rastanak sa roditeljima, ulice, Kikindu i krenula u Vršac putem ostvarivanja snova jedne male devojčice – da jednog dana bude učiteljica.
-„ Posle završene petogodišnje učiteljske škole dobila sam mesto u Novim Kozarcima, tamo sam radila 14 godina, zatim sam došla u Kikindi radila u školi za obrazovanje odraslih ali samo dve godine i ostala do 37. godine u OŠ ,,Feješ Klara”. Selo – grad, ja sam tu svoj poziv kalila i to je za mene bilo veoma značajno i vredno da svaki prosvetar prođe posao i na selu i u gradu. Radeći u prosveti 37 godina, svoj poziv sam izuzetno volela i stavila ga na najviši pijdestal ljubavi,” ispričala nam je Marija.
Marijina porodica više od sto godina je u prosveti. Mnogo je generacija, mnogo uspomena i mnogo reči hvala. Upravo takva jedna riznica sećanja nalazi se u ,,Dnevniku ljubavi i uspomena” koji Marija sa ponosom čuva.
-„ Ja moram da imam imenik svih svojih đaka
Neke od svojih najdragocenijih trenutaka iz učiteljske karijere Marija je sažela u knjizi Čitanje detinjstva. Posebno mesto zauzima Učiteljska zakletva – Tebi, veličanstveno đače, kao simbol njene predanosti i ljubavi prema svakom detetu koje je prošlo kroz njenu učionicu. Koliko je poštovana i cenjena, govori da ju je više od stotinu đaka i roditelja predložilo za dobitnicu nagrade grada Kikinde u oblasti obrazovanja koja joj je uručena prethodne godine.
-„
Ekipu naše televizije dočekala je i ispratila je zagrljajem, jer takva je učiteljica Marija. Na rastanku nam je rekla da ako sretnemo nekoga ko nije u stanju da nam se nasmeši, iako to zaslužujemo, da budemo velikodušni I nasmešimo mu se, jer njemu je osmeh najpotrebniji.
