“Zvuci moje ravnice” na “Petoj strani sveta”. Dela Smiljane Božić

Izložba fotografija i poetsko veče vizuelne umetnice i pesnikinje Smiljane Božić održano je u galerijskom prostoru kikindskog Kulturnog centra. Govoreći o sebi ona je kaže da je njeno treće oko ovekovečilo dela ljudskih ruku, ali i sve ono što je priroda stvorila, navodeći i da je ostavila trajni zapis.

LJubav je nebeska mera postojanja, a poezija svedok svevremenskih doživljaja ljubavi koje su pokretač duše. Poezija Smiljane Božić potvrda je ovoj tvrdnji koja se prožima kroz svaku strofu zbirke pesama ove romantične poetese, navodi se u recenziji. Ona se na najtananiji način ograđuje od patetike i patnje, a prepoznatljivom iskrenošću saopštava „ako je greh što te volim, neka sam grešna“.

Predstavljanje knjige, upotpunjeno je umetničkom fotografijom. Autorka za svoju inspiraciju kaže da je aparat beležio zvuke koje čujemo kad prolazimo:

-Reku što protiče, šum drveća, ovu ravnicu i sve to ukazuje na lepotu i budi posebne emocije. Vidite svi fotografi žele i vile da se obrate svojim delima, koja su crno bela. Smatraju da su ta dela značajnija i trajnija. Tema, pošto sam ja Vojvođanka jeste zvuk, koji se nalazi svuda oko nas.

Smiljana svoje snove prepušta javi, pita sebe i druge „da li je potrebno juriti snove“ radujući se svakoj novoj zori, dodirujući delove mašte.

Inače, rođena u Inđiji, živi i stvara u Beogradu, a  Kikindi se , nakon promocije svoje prve zbirke pesama, predstavila sa oko 40 crno-belih fotografija koje je godinama beležila tokom svojih putovanja po Bačkoj, Banatu i Sremu.