„Bioskopski i filmski život u Kikindi od 1944.-1991.“,druga knjiga istoričara Srđana Sivčeva
On 24 децембра, 2019 by Televizija Kikinda„Bioskopski i filmski život u Kikindi od 1944.-1991.“druga knjiga istoričara Srđana Sivčeva, predstavljena je u ljubiteljima ove vrste umetnosti u velikoj sali Kulturnog centra. Knjiga kao logičan sled prvenca ovog mladog i vrlo uspešnog istoričara u kom je on predstavio kinematografiju kao i biskopski život Kikinde u prvoj polovini dvadesetog veka, ovde se bavi istorijskim podacima, koji govore o filmskom platnu, glumcima, životu bioskopskih sala i mogućim premijerama, kako u gradu tako i okolnim selima, u periodu od 1944-1991.
Kako autor naglašava, relevantan je podatak da je bioskopski život, u Kikindi, imao svoje zlatno doba u periodu šezdesetih godina dvadesetog veka:
-Na prostoru cele opštine radilo je čak 12 bioskopa, tri u gradu i u svakom selu po jedan. Tako da je to bilo zlatno doba, ali već krajem šezdesetih počinje polako osipanje publike, dolazi do pogoršanja kvaliteta repertoara da bi nažalost devedesetih godina samo bioskop “Zvezda” radio.
Istraživanje je trajalo godinu dana, pisanje teksta više meseci, ali je prikupljanje građe bilo vrlo intenzivno:
-Za mene je najinteresantniji broj ljudi, koji su dolazili u bioskope. Konkretno, film “Sutjeska” je 1974. u Kikindi pogledalo 15 hiljada Kikinđana. Film “Ljubav i moda”, kao i “Neretva” pogledalo je više od deset hiljada gledalaca, što je više nego impozantna cifra.
Sivčev naglašava da su osamdesete vrlo nestabilne godine za većinu gradskih i seoskih bioskopa. Bioskop „Radnički“ je zatvoren 1990, godine, seoske bioskopske drvorane godinu dana ranije, a poslednji bioskop u Kikindi, koji je radio bioskop „Zvezda“ prestao je sa radom krajem 1995.
U knjizi naš sagovonik objašnjava razvoj filma kao umetnosti kao i to u kolikoj meri je ova grana kulture bila prisutna u gradu. Istoriografski rad Srđana Sivčeva, kroz ova dva dela, je svojevrstan vodič kroz istoriju bioskopa, ali i filma u Velikoj Kikindi, mišljenja je i istoričar Marko Milošev i dodaje da je kroz istraživanje ukazano na deo svakodnevnog života Kikinđana i njihove umetničke ukuse. Tema kojom se Sivčev bavi je zaintrigirala kikindsku čitalačku javnost, čemu u prilog govori i velika posećenost zainteresovanih sugrađana u okviru promocije. Ono čime autor završva obe knjige je poruka, ali i nada da će jednom možda zaživeti nada da se Kikindi vrati bioskop.
