Plavi konzumni mak sve više privlači poljoprivrednike u Vojvodini, pre svega zbog relativno niskih troškova proizvodnje, otpornosti na sušu i mogućnosti izvoza. Ipak, dalji rast proizvodnje zavisi od potražnje i sigurnog plasmana.
Plavi konzumni mak postaje sve značajnija kultura na vojvođanskim poljima, gde ga ratari prepoznaju kao moguću alternativu tradicionalnim ratarskim usevima. Prema procenama proizvođača, ova biljka trenutno se uzgaja na površini od 5.000 do 6.000 hektara, a najveći deo roda namenjen je izvozu u Austriju i Nemačku.
Osim što zahteva manje ulaganja u odnosu na pojedine tradicionalne kulture, mak se pokazao kao zanimljiva opcija u uslovima sve učestalijih suša. Međutim, mogućnosti za širenje proizvodnje i dalje zavise od potreba tržišta i kapaciteta otkupa.
Proizvođač i izvoznik Nenad Gostović izjavio je da sa kooperantima organizuje proizvodnju plavog maka na oko 2.500 hektara, dok se još nekoliko kompanija bavi otkupom ove kulture za domaće tržište.
Otkupna cena trenutno se kreće od 190 do 200 dinara po kilogramu, dok prinosi iznose između 700 i 1.300 kilograma po hektaru.
Prema tim pokazateljima, bruto prihod može da dostigne od 133.000 do 260.000 dinara po hektaru, u zavisnosti od prinosa i prodajne cene. Od tog iznosa potrebno je oduzeti troškove proizvodnje kako bi se utvrdila stvarna zarada.
Foto: bioline.rsČeška ima ključnu ulogu na evropskom tržištu
Prema Gostovićevim rečima, mak se u Evropi uzgaja na približno 100.000 hektara, a najveći proizvođač je Češka, sa oko 40.000 hektara, piše eKapija.
Zbog velikog obima proizvodnje, kretanja prinosa i ponude u ovoj zemlji značajno utiču na formiranje cena maka na evropskom tržištu.
Plavi konzumni mak prvenstveno se koristi u prehrambenoj i pekarskoj industriji. Njegovo gajenje ima dugu tradiciju u Vojvodini, naročito među slovačkim i mađarskim stanovništvom, koje ga decenijama uzgaja i na manjim površinama oko kuća.
Gostović, koji mak proizvodi i na sopstvenom gazdinstvu, na oko 100 hektara, objašnjava da je početna ideja bila da se u plodored uvede još jedna ratarska kultura.
„Ideja da se seje mak potekla je iz potrebe da se još jedna ratarska kultura uvrsti u setvenu strukturu, kako bi se poboljšalo stanje zemljišta i obezbedio plodored, odnosno smena useva na istoj parceli, čime se smanjuje rizik od bolesti koje napadaju određenu biljku“, rekao je Gostović.
Vremenom se pokazalo da ova kultura ima i značajan izvozni potencijal. Ipak, proizvođači moraju da usklade zasejane površine sa mogućnostima prodaje kako ne bi došlo do stvaranja viškova.
Foto: Pixabay.comBolja otpornost na sušu i manji troškovi proizvodnje
Jedna od prednosti plavog maka, prema iskustvima proizvođača, jeste relativno dobra otpornost na sušu. To je posebno važno nakon nekoliko uzastopnih godina sa nepovoljnim vremenskim uslovima, koji su uticali na prinose brojnih ratarskih kultura.
Mak se seje u jesen, pa može bolje da iskoristi vlagu nakupljenu u zemljištu tokom zime nego pojedine kulture koje se seju u proleće.
Gostović navodi da mak nema veliki broj značajnih štetočina i da u njegovoj proizvodnji često nije potrebno mnogo sredstava za zaštitu bilja, što može da smanji ukupne troškove.
Posebno je važno obezbediti kvalitetno nicanje i dobar sklop biljaka. Žetva se može obavljati kombajnom koji se koristi za pšenicu, uz odgovarajuća podešavanja.
Ipak, proizvodnja nije bez problema. Jedan od većih izazova predstavlja divlji mak, poznat i kao bulka. Njegovo seme može da zadrži sposobnost klijanja tokom više decenija, zbog čega ga je teško suzbiti na parcelama na kojima se gaji konzumni mak.
Dodatnu poteškoću predstavlja činjenica da je seme ovih biljaka sitno, pa njegovo odvajanje od požnjevenog roda može biti zahtevno.
Ratari traže isplativiju alternativu pšenici i kukuruzu
Da mak može da bude zanimljiva alternativa tradicionalnim ratarskim kulturama, pokazuje i iskustvo poljoprivrednika Filipa Ivkovića Ivandekića, koji ovu biljku uzgaja četiri godine.
Ove sezone zasejao je mak na 20 hektara, a početni motiv za uvođenje nove kulture bila je potreba za boljim plodoredom. Vremenom se, međutim, pokazalo da proizvodnja može da donese i povoljniji finansijski rezultat.
„Pokazalo se da je proizvodnja maka jednostavnija od proizvodnje drugih ratarskih kultura, da su ulaganja manja, a zarada 20 odsto veća u odnosu na pšenicu“, rekao je Ivković Ivandekić.
On navodi da zbog suše tokom prethodne četiri godine na svom gazdinstvu smanjuje površine pod pšenicom i kukuruzom, dok se mak pokazao kao isplativa alternativa.
Uprkos zadovoljavajućim rezultatima, za sada ne planira značajnije proširenje proizvodnje, jer mogućnosti za plasman zavise od potražnje i ugovorenog otkupa.
Foto: agrotv.netŠirenje proizvodnje zavisi od sigurnog plasmana
Iskustva vojvođanskih proizvođača pokazuju da plavi konzumni mak može da bude zanimljiva opcija za gazdinstva koja žele da unaprede plodored, smanje troškove i prilagode proizvodnju sve zahtevnijim klimatskim uslovima.
Relativno mala ulaganja, mogućnost mehanizovane žetve i izvozna potražnja čine ovu kulturu privlačnom, ali njena isplativost zavisi od više faktora, uključujući ostvareni prinos, otkupnu cenu i troškove proizvodnje, piše eKapija.
Zbog toga se dalji rast površina pod makom neće zasnivati samo na interesovanju ratara, već i na sposobnosti otkupljivača da obezbede stabilan plasman.
Za vojvođanske poljoprivrednike, plavi mak tako predstavlja moguću dopunu tradicionalnoj proizvodnji, ali ne i automatsku zamenu za pšenicu i kukuruz. Ključ uspeha biće usklađivanje proizvodnje sa tržištem i očuvanje profitabilnosti u promenljivim klimatskim uslovima.
Izvor: alo.rs
