Na kikindskoj pijaci sve je u znaku predstojaćeg praznika. Najčešće se traže suvo voće za česnicu, kao i badnjaci i zeleno žito, ali i orasi u ljusci za korinđaše.
Praznično raspoloženje ne jenjava. Nakon dočeka Međunarodne Nove godine, u većini kikindskih domova teku pripreme za najradosniji hrišćanski praznik, Božić. Omiljeno mesto, na kom se čuju vesti kako je protekao doček, ko je kod koga bio, šta je bilo na trpezi, ali i mesto na kom se nešto i pazari je svakako gradska pijaca, gde smo i ove subote zatekli dobru ponudu.
Praznik, koji nam stiže u domove obavezuje da sve bude ispoštovano prema tradiciji i kulturi pravoslavlja. Prvo na čega se naročito obraća pažnja, to je badnji dan, kada prema običajima i započinje slavlje, koje sugrađani poštuju.
Česnica je sastavni deo trpeze svakog domaćina, to je inače i hleb koji se priprema bez kvasca i obično ga pravi domaćica na sam dan Božića. A osim dinara i srdačnih želja za dobru česnicu valja pripremiti suvoga grožđa, koje je danas prodavano po ceni od 450 do 600 dinara, zatim oraha po ceni od 1000 dinara, koliko su stajali i lešnici, smokve po ceni od 500 dinara, zatim suve šljive po ceni od 300 do 400 dinara.
Na pijačnim tezgama je bilo moguće pronaći i suve kajsije, koje su stajale 600 dinara kilogram, urme sveže 200 dinara kutija, kao i 100 dinara kandirane. Mleveni mak je prodavan i za kilogram prodavci traže 1000 dinara, dok je sirov prodavan po ceni od 700 dinara
I obavezno žito, sa crvenom mašnom prodavano je po ceni od 100 do 150 dinara, dok je badnjak stajao od 50 do 200 dinara. Jedna od tezgi, za čiji izgled je bilo potrebno uložiti dosta truda je tezga sugrađanke Bose Veber:
-Poštujem sva obeležje Božića, zato je ova tezga baš u tom duhu, slama, orasi, bosiljak, crvena mašna….htela sam da budem posebna.
Imam svoj stil i svoj način pravljenja ovih kreacija, sve “iz glave”, bez kopiranja i imitiranja već viđenog, sve je ovo moja mašta. Prirodni venčići, zlatni…ja volim prirodnije, ali poštujem sve ukuse. Stavljam sve simbole, hrast, bosiljak…Sugrađani kupuju, zato što je moja ponuda malo drugačija. Kupuju i za poklone. Ja ih malo usmerim..recimo, umesto 100 grama kafe, odnesu ovakav poklon.
A kada u prvi sumrak, na Badnje veče, naiđe grupa rumenih i srećnih korinđaša, da zapevaju i recituju priče o Jelici, Ivi, Kati, jelki, orasima i jabukama, e onda valja izneti voća i povrća, slatkiša i bombona, kao i neizbežne orahe u ljusci, koji su danas prodavani po ceni od 200 za kesicu.
