Veče gitare i trube

Veče na  Gradskom trgu, u okviru kog su se Kikinđanima I gostima manifestacije predstavli dokazani profesionalci, kada je pop zvuk u pitanju, grupa „Piloti“ i Zoran Kiki Lesandrić. Kako je u svojoj izjavi, nakon koncerta izjavio, voli da dolazi u Kikindu, pogotovo u okviru manifestacije posvećene ludaji. Svoje prve dolaske beleži još iz osamdesetih, kada je svirao na radnim akcijama, pa i na ORA kikindi 1985…

-To je bilo osamdesetih…..hvala na dobrodošlici. Ovde se stvarno osećamo kao kod kuće. To vreme stare Jugoslavije  osamdesetih je stvarno bilo vrlo  inspirativno. Radne akcije su bile nešto posebno, od Slovenije do Makedonije su ljudi bili vrlo, šta znam, nekako drugačiji. Vreme i ljudi su bili drugačiji, nego danas. Sećam se uvek Kikinde sa zadovoljstvom. Uvek je bio ovaj festival tikve, što mi kažemo ludaje, pravi šok za nas. Jedno dva putta nas je najavljivao Raša Popov sa onom najvećom ludajom, od dvesta trista kila. To je bilo za nas pravo zadovoljstvo i drago nam je da manifestacija toliko dugo traje…

U toku je priprema novih pesama, budući da su oni bend, koji je u svojoj plodonosnoj karijeri imao vrlo malo prekida. Ono što je karakteristika bendova koji su svoju karijeru započeli još u vreme Jugoslavije, mišljenja je Lesandrić, da se nikada ne rade mali projekti.

-Ja sam protiv solo pesama, singlova. Mi smo ljudi iz prošlog veka i navikli smo da radimo albume, da donesemo taj čitavi, gotovo pozorišni koncept. Ne mislim samo na moj bend, već i na Bajagu, Čorbu, Đuleta….lepo je još uvek biti na sceni…Radimo i sa Milanom Ludajić, jednom od najboljih tekstopisaca kod nas, koja je napisala  reči za jednu pesmu na albumu. Divna devojka, jako skromna. Bilo je divno raditi sa njom u studiju….našla je put do mog srca, do Pilota i do naših pesama….

U jednoj od numera, Pilotima se pridružio, u gitarskoj roli i donedavni selektor muške teniske reprezentacije Srbije, Bogdan Obradoviću, inače dobitnik specijalne plakete Teniskog saveza Srbije. On je iskoristio priliku da se seti nekih davnih dana, osamdesetih godina prošloga veka, koje je provodio u sportskim nadmetanjima i prijateljskim utakmicama sa vrhunskim kikindskim sportistima. On je 86. radio kao trener – igrač u Teniskom klubu Kikinda. U sledeće četiri godine je napravljen najveći uspeh kikindskog tenisa, dovođenjem ekipe u kvalifikacije za Prvu ligu, tadašnje Jugoslavije.

-Nastupati sa ovakvim velikanima, kao što su Kiki i Piloti, velika je stvar. Osim toga, moram da kažem da sam ovog momenta vrlo emotivan, vratio sam se  u svoj grad, nakon trideset godina nakon što smo praktično počeli da stvaramo tenis, već sam to rekao na sceni. Bata Markov, vaš gradonačelnik i još grupisa sportista Robert Igaz, Pera Tanackov, Vladimir Kapriš, Branko Radin, Joca Tanackov i drugi…Još jedan čovek, čije ime moram da spomenem, a koji nije više sa nama, a to je Mirče Berar, koji je mnogo uradio za sport u Kikindi….

U vrtlogu dobrih vibracijja, nakon Pilota,  Kikindi se predstavila muzika  Srbije i Balkana koja ostavlja bez daha i reči. Dejan Petrovic, sin i naslednik Miće Petrovića, najpoznatijeg srpskog trubača,  je sa svojim Big Bendom pokazao da “Onde gde prestaju reči, onde počinje muzika”. Prvi nastup u Kikindi, u društvu velikog broja prijatelja bio je  pravi praznik za sve koji su sinoć imali želju da uživaju u profesionalnom izvođenju  benda trubača. Ipak, praznik i za same izvođače bila je potreba da se u okviru manifestacije proba i tradicionalni kolač manifestacije, što je Dejana Petrovića pošteno oduševilo.

-Prvi put sam u Kikindi i prvi put probam ovako pripremljenu pitu. Rekli su mi svi, nemoj da ne  probaš specijalitet, Oduševljen sam! Što se tiče muzike, neminovno je da ljudi znaju za nas, ali ono što mi radimo to je splet raznih žanrova. Ljudi očekuju trubačku priču. Ono što mi predstavljamo to je muzika koja je uvezano Srbija, Balkan, pop i kako i svetski rok i pop hitovi.

Ne čudi činjenica da su brojne uticajne ličnosti muzičke i filmske scene odabrale ovaj orkestar za svoje saradnike. Među njima je Emir Kusturica jedan od najznačajnijih, sa kojim orkestar Dejana Petrovića sarađuje već 7 godina. Radili su muziku za veliki broj Kusturičinih filmova, a ni jedan Kustendorf festival nije prošao bez Dejana i njegovog orkestra. Kikinđani su sinoć imali priliku i da uvide zašto je to tako.