Komedija tuge, u kojoj smo svi “sumnjiva lica”
On 25 фебруара, 2019 by Televizija KikindaPrvi kadar na koji je publika naišla, ušavši u salu, objašnjavao je konfuziju vremena u kom je radno mesto zatvor, a porodični dom mesto potpunog raspada. Nered u prostoru, apsolutno je očitavao i nered u ljudskim odnosima, komunikaciji, moralnim odlikama.
Potreba reditelja da na ovakav način prikaže „estetiku ružnog“ koju često kroz lenjost skrivamo, bila je poruka da smo svi „pod istragom“.
Karikaturalno-fantastična odnosno iskrivljeno prikazana stvarnost, koja izaziva zastrašujuća osećanja i utisak na posmatrače, ipak daje tačan opis komada kroz grotesku. Kikindski glumački ansambl je u najtananijim delovima uspešno preneo sve ono što je bila rediteljeva zamisao, dovodeći publiku do momenta potpunog zaprepašćenja, ali i samokritike.
Kritika društva, koja se može ogledati u kojoj god epohi da se posmatra, izbacila je u prvi plan sve ono što se ne voli kako kod drugih, tako i kod sebe, što je publika mogla da prepozna i trud kako reditelja tako i ansambla da oceni dobrom ocenom
Lik sreskog kapetana Jerotija Pantića, koji igra Branislav Čubrilo predstavlja lokalno reljefnu ilustraciju gluposti, ograničenosti, karijerizama, laži i neodgovornosti. Jerotije živi gotovanski, bogati se od vlasti, mita, ucena:
-Bilo je teško… kad bi rekli da nije teško, slagali bi. Zaista ja bilo teško. Krenuli smo od ideje, koju je Jug doneo. Ideja je u startu prihvaćena. Videli smo da se ideja može sprovesti od početka do kraja, bez ijednopog problema. On je par scena samo izmestio. Rad je bio vrlo naporan. Jako malo vremena, duple probe, čak i pet sati dnevno. Verovali smo, gurali smo i izgurali. Naravno, na publici je da da svoj sud. Mi smo u situaciji da smo malo izgubili osećaj, mi smo akteri, ovo je prostor vrlo skučen i predstavlja “estetiku ružnog” i kada je scena u pitanju i kostimi. Ostao je, naravno, Nušićev jezik, njegova rečenica, ali je sve ostalo izmenjeno.
Komad u kojem je na ogoljen način prikazan sav potop ljudskih vrlina, demonstrira srpsku palanku, prepunu bahatosti, korumpiranosti, dvoličnosti. Predstava balansira između satire, komike, ali predstavlja i vrlo surov i agresivan prikaz porodičnih odnosa, na momente izazivajići pitanje svakog u publici, čemu se u stvari smejemo? Đorđe Marković u komadu igra Viću, beskrupuloznog sreskog pisarčića, koji se za karijeru bestidno prodaje:
-Nezajažljiva ambicija, glad za tom ambicijom koja stvara ovaj moralni talog i kontaminaciju. To je slika politike, društva, naših odnosa i u širem i u užem odnosu. Ova naša kancelarija je slika društva. Na početku taj rijaliti, da bi kasnije sve ovo postalo jedan rijaliti. Uradili smo taj ekstremni potez da se ispriča priča do kraja, do koske, bez neke autocenzure, hrabro i odvažno i sad “pukovnik ili pokojnik”. Ako ostane mučan osećaj i jedan gorak smeh, onda znači da smo uspeli.
Žiku, sreskog pisara-prljavog i zapuštenog pijanca, koji je uvek mamuran, bezvoljan, a koga Nušić opisuje rečima „Čega se pametan stidi, time se Žika ponosi“ glumi Branislav Knežević:
-Vrlo neobično je to što igram lik pijanca, a nikada nisam u životu bio pijan. Ja kada sam čuo da ćemo ovo raditi, moja želja je bila da igram gospodina Žiku. Nekako sam mislio da ću moći sve ovo na pravi način da iznesem.
„Sumnjivo lice“ je komedija naravi ili društvena komedija. Branislav Nušić, kao jedan od najvećih dramskih pisaca je i u ovu komediju uneo elemente smeha i podsmeha ondašnjem društvu, ondašnjim međuljudskim odnosima, u kojima se gotovo gubi empatija. Radivojević je u predstavi, koja je već do sada igrana u raznim žanrovima, vrlo živopisno naglasio sve ono što nikako ne može biti vrlina kod razumnog čoveka, a što jeste odlika određenog sloja ljudi, o kojem god vremenu da se radi.
U predstavi su u svakom pojedinom liku, u ambijentu u kom ni najmanje nije bilo lako glumiti, svoje role izneli Mina Stojković, prerušena do neprepoznavanja, zatim Tanja Markov koja je imala ulogu vrlo histerične i na momente čak lucidne Marice. Milisava je igrao Dragan Ostojić, Tasu Slavoljub Matić, Đoku, ili”Sumnjivo lice”, Nikola Joksimović, Branislav Šibul je bio Aleksa Žunić, Miladin Branko Ugrinović, a Jožef Pocik je igrao Spasu.
Kada su kostimi u pitanju, sve je do krajnjih granica bilo prepušteno kostimografkinji Tatjani Radišić. Ipak, prema komentarima publike, sveopšti utisak je bio da su se glumci gotovo takmičili ko će veću ujdurmu da izazove neukusom i garderobom, koja je i u ovoj priči pravi pokazatelj sveopšteg zanemarenog stila života.. gde god i kad god se on odvijao.