Kad se sva vrata zatvore…Priča o Karmen iz Nakova

Kad život počne da kažnjava, pa ne zna šta je dosta, slika je onogo kroz čega već 57 godina prolazi, Rumunka po poreklu, ali već petu godinu prema mestu stanovanja žiteljka Nakova, Karmen Tudor. Tužna priča iz šeste ulice, negde na kraju sela, u trošnoj kućici u kojoj bez ikakvih primanja, gotovo nepokretna živi ova žena, čije bore broje daleko više tužnih nego srećnih dana.

Komplikovana situacija, u kojoj su sva prava zanemarena usled nemogućnosti da dobije državljanstvo, Karmen dovodi do toga, da sve što joj je preostalo od prodaje stana u Temišvaru bude usmereno ka plaćanju lekova i operacija:

-Prodala sam sve što sam imala u Temišvaru. Sada imam ovu kuću u Nakovu, volim ovo selo i ove ljude. Dobri su mi. Nekako se snalazim i nadam se da ću moći da dobije državljanstvo. U novembru će biti punih pet godina od kako živim u Srbiji.  Udruženje žena „Nakovčanke“, kako je navela Mirjana Molnar samoinicijativno su želele da pomognu svojoj komšinici, obratile se MZ za materijalnu podršku, te su odnele malu pomoć, koja će Karmen omogućiti da bar Vaskršnje praznike provede uz lepšu trpezu:

-Mi smo rešile da pomognemo, pošto je ona u vrlo teškoj situaciji. Ja bih molila da joj se pomogne, ona je sama, bolesna i jako se teško snalazi. Nema nikakvu dokumentaciju, nema prava na socijalnu pomoć. Ona je kupila kuću, živi  u njoj, ali…ne može se živeti od zidova.

Skromna kakva je svih ovih godina, ova hrabra a nesrećna žena nije nikoga zvala, niti se obraćala za pomoć. Dan za danom krpi svoja jutra i večeri, uz mali televizor i mali rešo, koji su joj poklonile komšije.

Karmen Tudor je potpuno sama, nema dece, nema roditelje niti braću ili sestre. Radila je u Temišvaru, u privatnom restoranu, odakle je, nakon što je ustanovljeno da je bolest uznapredovala, dobila otkaz. Stan, koji je bio u dosta lošem stanju u Temišvaru prodala je, otplatila zaostale dugove i uputila se u Nakovo, selo koje je najbliže njenoj rodnoj Rumuniji.

Od štrikanja i prodajom starih stvari uspela je da do dinara vrati dug za plin, na koji se grejala poslednjih godina. Sada živi od pomoći svojih najbližih komšija, koji su joj doneli i drva. Stari smederevac ipak neće izdržati sledeću zimu pa predstavlja i potencijalnu opasnost. I dok priča, gleda u svoje dobre prijatelje i komšije i uspeva da namakne osmeh jer , kako kaže, „Nakovo je predivno selo i volim ga kao i svoj Temišvar“.