Pružena nam je prilika da sprečimo jednu od vodećih bolesti kod žena, rak grlića materice, uz besplatnu HPV imunizaciju. Međutim, uprkos naporima struke, odziv je nizak, a uzrok tome je strah i neznanje koji se šire putem neproverenih izvora. Antivakseri su i u ovom slučaju aktivni, ali je struka u obavezi da se suprotstavi tim stavovima i pruži informacije o važnosti imunizacije protiv HPV virusa.
Imamo mogućnost da besplatnom HPV imunizacijom budućim generacijama omogućimo život bez brojnih bolesti izazvanim ovim virusom, pa i jedne od vodećih kod žena, raka grlića materice od koje umire svaka druga obolela osoba. Mi smo i dalje u nedoumici, izazvanoj neznanjem, strahom koji šire antivakserski pokreti i nedostatkom informacija. Sugrađanka Marija Tunić u ovom trenutku deli stav većine.
– Majka sam devojčice od 11 godina, stvarno nisu do mene dolazile informacije o ovoj temi i nisam vakcinisala dete. Razmisliću, ali imam dilemu oko vakcina uopšte jer su kontradiktorne informacije koje do nas stižu, kaže Marija Tunić.
Uprkos naporima struke, na teritoriji Severnog Banata proces imunizacije prošlo je svega 200 dece. Procenat je ravan statističkoj grešci, a razlog za slab odziv najpre je bojazan zbog kontraefekata vakcinacije o kojima se govori uglavnom putem neproverenih internet portala, stranica na društvenim mrežama, ili iskustva neproverenih izvora. Za Kikinđanku Tanju Nedomački HPV vakcinacija jeste bila tema razmišljanja, ali su njene devojčice danas na listi kompletno imunizovane dece.
– Bilo je i kod mene malo dileme, ali sam nakon edukacije u školi odlučila da vakcinišem prvo stariju ćerku, a kada je došlo vreme i mlađu. Ono sa čim sam se susrela je da mlađu nisam mogla da vakcinišem u trenutku u kom sam htela jer do kikindskog Doma zdravlja vakcine stižu periodično i potrebno je čekati, kaže Tanja Nedomački.
Hteli da priznamo ili ne, a o tome govori i izuzetno mali broj vakcinisanih, roditelji su pod uticajem antivaksera kada je u pitanju odluka o HPV imunizaciji.
Antivakserski pokreti najizraženiji su bili u Covid periodu, ali njihovi stavovi su gotovo isti za sve kampanje imunizacije. Struka tu ima jedan jedini način suprotstavljanja.
– Borimo se znanjem, kaže prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Predstavnici insitucija zdravlja kao jedine neželjene efekte među vakcinisanom decom na teritoriji Severnog Banata navode slične simptome kao i kod drugih vakcina, poput blage temperature ili bolova u mišićima, eventualno glavobolja. Tu je i dragoceno iskustvo drugih zemalja.
Važno je da se ne dozvoli da strahovi i dezinformacije utiču na odluku o zaštiti zdravlja i prevenciji teških oboljenja naših najmlađih. Odluka o tom koraku hrabrosti treba da bude zasnovana najpre na dostupnom stručnom mišljenju i dugoročnim istraživanjima i preporukama stručnih organizacija. U ovom slučaju struka je zauzela stav da vakcinacijom dajemo svojoj deci najbolju moguću šansu za zdrav i srećan život. Vaša hrabrost može biti putokaz i drugim roditeljima da slede vaš primer.
