Košenje žita kao nekad

Vreme je išlo na ruku žeteocima tako da je u organizaciji KUD-a “Adi Endre” i MZ Sajan održana 22. Severnobanatska žetelačka svečanost. Učestvovalo je 16 ekipa, a cilj manifestacije je da se očuva tradicija ručne kosidbe hlebnog zrna.Među ekipama su bili žeteoci iz Mađarske, Crne Bare, Iđoša, Sente, Subotice, dok su prisutni bili i gosti iz Rumunije i Slovačke.

Iako je uloga žena bila pripreme obilan doručak kako bi kosci izdržali napor koji ih čeka i da sakupljaju snopove žita, retke su žene koje su se oprobale u košenju. Na manifestcaiji u Sajanu jedina žena koja je kosila žito bila je 64-godišnja Ester Fekete iz Sajana. Ona je u polju bila sa unucima među, a jedna od njih 14-godišnji Ričard Fekete bio je jedan od najmlađih kosaca.

Od 2003. godine se takmičim u ručnom košenju, bila sam i prva i druga. Mogu da kažem da kosim kao muškarac. Sa 14 sam počela da radim na njivi i volim ovaj posao.Učestvovaću dok ne naučim unuke da me zamene – rekla je Ester Fekete.

Najstariji žetelac bio je 81-godišnji Ferenc Kereši iz Sente.

Ručno kosim pšenicu već 20 godina, koliko i učestvuijem na sličnim manifestacijama. Prvenstveno to radim iz ljubavi i zbog društva. Dobrom koscu kosa treba da je oštra i jaka i onda posao ide – rekao je Ferenc Kereši.

Titula najživopisnijeg kosca pripala je 65-godišnjem Jenu Galu iz mesta Rakocifalva:

-Drugu godinu sa ekipom dolazim u Sajan na ručnu žetvu. Član sam Udruženja za očuvanje tradicije “Kuruc”. Dugo smo putovali, malo smo umorni, ali potrudili smo se da dobro odradimo posao. Kosu treba dobro naoštriti, naručito onda kad ima više trave, pošto nju teže nosi kosa. Muškarci kose, a žene skupljaju žito sa alatima, koji su pravljeni od drveta i vezuju žito u snopove. Pre ulaska u njivu prvo doručkujemo, a naše domaćice pripremile su slaninu, kobasice, domaći hleb, kolače.Naravno ne možemo izostaviti ni rakiju i vino.

Veliku pomoć manifestaciji već duže od dve decenije pruža Grad Kikinda, kao i fondacije iz Mađarske.

Važno je pokazati odnos prema žitu, hlebu, kao i prema zemlji koja nam daje hranu. Tradicija nam je važna tako da i ova manifestacija ima zadatak da očuva sve što je vredno od zaborava- dodao je Imre Kabok, član Gradskog veća

U programu koji je pripređen nastupali su folklorna grupa i mažuretkinje.