Privredna društva u Kikindi dobro posluju
On 2 маја, 2019 by Televizija KikindaProšle godine privredna društva u Kikindi dobro su poslovala, ocenjuje Tibor Horvat, direktor RPK. Zahvaljujući ponovnom pokretanju firmi i otvaranju novih kompanija izvoz je prošle godine bio sedam procenata veći u odnosu na 2017. godinu. Naš sagovornik napominje da ove godine očekuje još bolje rezultate:
-Ove godine postojeće fabrike otvoriće nekoliko novih pogona. Među njima je kompanija „Zopas“ koja zvanično treba da otvori novi pogon, potom je tu „Kalcedonija“. Realno je da očekujemo i veći broj zaposlenih građana
Prošle godine prosečna neto zarada u našem gradu bila je veća od 46.000 dinara. Primera radi prosčena zarada u 2018. godini u Severnobanatskom okrugu bila je 44.700 dinara, dok je razlika u zaradi između Subotice i Kikinde svega 100, 200 dinara u korsit Subotičana, dok Zrenjaninci imaju nepunih 2.000 dinara veću platu.
-Kikinda je defintivno preuzela primat u zaradama u odnosu na Sentu i Kanjižu koje su uvek bile ispred nas. U Senti je zarada bila 45.900, a u Kanjiži 41.874 dinara – kaže Horvat.
Evidentan je i nedostatak radne snage, naročito stručnog kadra tako da u Regionalnoj privrednoj komori očekuju da se trend rasta zarada nastavi tokom 2019. Od početka 2017. do sredine 2018. godine u severnom Banatu za 1.400 osoba povećan je broj zaposlenih, dok je u Kikindi 430 osoba našlo posao.
-Najvažnije je što su od ukupnog broja novozaposlenih u našem gradu većina žene koje spadaju u kategoriju teže zapošljivih. Postoji migracija radne snage po opštinama tako da oko 800 Kikinđana radi u Senti u firmi „Tisaautomotiv“ – napominje Horvat.
Od novozaposlenih najviše je onih sa trećim i četvrtim stepenom stručne spreme starosti od 30 do 45 godina.
.Interesantno je da se traže radnici starosti od 50 do 60 godina. Najčešće su to iskusni majstori koji su dobro plaćeni. Njih najviše traže firme koje se bave metalskom industrijom – rekao je naš sagovornik.
Kikinda, Čoka i Novi Kneževac u prošloj godini imali su ukupnu robnu razmenu vrednu 330 miliona evra. Od toga izvoz je 230, a uvoz je 100 miliona evra. Metanol je i dalje najveći izvoznik, a sledi metalski sektor i izvoz crepa.