Svetski dan borbe protiv multiple skleroze

Dan je obolelih od multiple skleroze. Svetski dan borbe protiv ove još nedovoljno jasne bolesti, pacijenti u Srbiji dočekuju sa više nade zbog značajnog iskoraka u dostupnosti terapije.

Ovogodišnji slogan Svetskog dana borbe protiv multiple skleroze je “Ostanimo povezani”. Ova podmukla bolest ima nepredvidiv tok. Broj obolelih od MS u Srbiji je u porastu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene oboljevaju dva puta češće od muškaraca. Kikindsko udruženje obolelih od multiple skleroze broji oko 100 članova.

– Udruženje postoji od 2010.godine. Lepo radi. U savezu smo društva MS Vojvodine, samim tim smo i u krovnoj organizaciji društva MS Srbije. Društvo MS Srbije je osnovano davne 1974.godine a 1991.godine osnovan je Savez u Novom Sadu. Imamo 14 organizacija na nivou Vojvodine. Kikinda je jako lepo porkivena što se svega tiče. Naročito bih istakla pomoć lokalne samouprave koja nam izašla u susret  i što se tiče prostorija, i finansiranja. Pišemo projekte prema ministarstvu, i svake godine nam budu dodeljena određena sredstva. Vanredni projekat za osnovne sprave za fizikalnu terapiju takođe nam je odobren kao i projekat za tehničku opremljenost. – rekla je povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv MS-a Radmila Divjakov, predsednica Udruženja obolelih od multiple skleroze Kikinda

Nakon 15 godina od uvođenja lekova prve generacije za lečenje multiple skleroze, od koje u Srbiji boluje 9.000 ljudi, država je odlučila da ove godine na pozitivnu listu lekova uvrsti savremenu i efikasnu terapiju, koja do sada nije bila dostupna pacijentima.

– Kod nekih pacijenata se javlja osećaj da će sigurno dobiti lekove. Svi su oni puni strahova kako će sutra ustati, kako će preživeti i dalje funkcionisati, to je kod ovih pacijenata osnovni problem. Najava da će terapije biti dostupnije je motivacija da budu strpljivi što je veoma teško, dodaje Radmila.

Multipla skleroza je još uvek neizlečiva bolest čiji pravi uzrok nije poznat, a smatra se da nema genetske predispozicije. Najčešće se manifestuje u najproduktivnijim godinama života i jedini način za sprečavanje njenih najgorih posledica je pravovremena dijagnoza i adekvatna i konstantno dostupna terapija.

– Kod nas u udruženju najmlađi pacijent ima 23 godine. Oboljenje je nepredvidivo. Danas jesi, sutra nisi. Imamo članove koji boluju godinama, nemaju relaps. I onda odjednom za dan, dva se stanje vidno pogorša. Stanje kod ove bolesti je promenljivo iz dana u dan, istakla je Radmila.

Izolacija, samoća, nemogućnost da se kreću, odnosno psihičke tegobe ovih bolesnika mogu biti teže od fizičkih i samim tim onemogućiti napredak. Zato su aktivnosti udruženja koje okuplja obolele veoma važne jer pružaju osećaj pripadnosti i doprinose poboljšanju kvaliteta života obolelih.