Vule Žurić predstavio Kikinđanima roman „Pomor i strah“

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ bila je domaćin promocije knjige „Pomor i strah“ Vula Žurića. Kikindska publika tako je imala priliku da čuje priču o tome kako su se Irižani krajem 18. veka borili sa kugom, koja je u toj varoši za manje od godinu dana uzela 2.500 života:

-Našavši knjige koje su napisane na srpskom, a koje su prepričavale knjige napisane na nemačkom, našao podroban opis te epidemije i video da ima građe za nekog ko se interesuje da od nekih podataka napravi priču. Napravio sam svoju verziju te priče. Knjiga je sa jedne strane o epidemiji, izlečenju, iscelenju i umiranju, a sa druge vas tera da razmišljate da se mnoge stvari za ovih 200 godina nisu mnogo promenile.

Roman govori i o sopstvenom odnosu prema prošlosti. Pored glavne okosnice priče o epidemiji, knjiga prati i sudbine tzv. „malih ljudi“, koji i u vremenu velikih nedaća imaju jednake potrebe kao i svi ostali:

-Iz priče koja je naizgled jednostavna, gde imate bolest koja je neizlečiva i koja hara, koja je nepoznanica za sve, imate one koji umiru, one koji hoće da budu izlečeni i one koji hoće da leče. Do jedne granice je lečenje, a sa druge počinje nametanje, kako se to danas kaže, svojih standarda. Dugo sam radio na tome i morao sam da rekonstruišem kako se u to vreme govorilo. Pored toga, ispričana je i jedna ljubavna priča, koja može biti da će se ljudima dopasti, jer se završava na otvoren način. Ne znamo šta se na kraju događa sa tom devojkom, za koju nismo sigurni da li je tako lepa od prirode ili je tačna priča da je kuga zapravo mlada devojka koja obilazi sela i posle nestaje.

Građu za roman nije bilo teško naći, budući da postoje brojni zapisi o ovom istorijskom događaju:

-Morao sam da čitam malo više o Irigu, o apotekarima u Vojvodini, a to, Bogu hvala, postoji sve u bibliotekama. Nije toliko teško doći do toga, treba se samo zainteresovati. Postoji obimna građa. Morao sam čak nešto i da sklonim da bi mogao malo i da izmišljam, jer ne pišem dokumentarnu prozu već roman, odnosno fikciju. Ipak, toliko puta se ispostavilo da nešto što se zaista desilo deluje kao izmišljeno.

Romani poput ovog nisu nepoznanica u svetu književnosti. Kuga je bila tema istomenog romana Albera Kamija, a sličnu bazu možemo naći i u Saramagovom „Slepilu“ i Pekićevom „Besnilu“. Žuriću, ipak, nije bila namera da napiše delo iskučivo o nepoznanicama teških oboljenja:

-Kada radite nešto, moraju da postoje neke vrste dalekih paralela. Nisam se ovoga puta bavio večnim, filozofskim temama. Više sam želeo da ispitam stanje jednog od glavnih likova, koji je ostavio dve rečenice na Jevanđelju koje se i dan danas čuva u Irigu. Zaključak je da jedini način da se sačuvate je da što dalje bežite od te bolesti.

Naš sagovornik sada pravi pauzu od pisanja romana i posvećuje se kratkim pričama. Pored toga, posvećen je pisanju televizijskih drama, a završava i jedan komičan pozorišni komad. Kako ističe, koristi srednje godine radoholično, jer je ovo pravi životni period za tako nešto.