U organizaciji KUD-a “Adi Endre” i MZ Sajan organizovane su 21. Severnobanatske žetelačke svečanosti.Cilj manifestacije je da se očuva tradicija ručne kosidbe hlebnog zrna. Svečanom otvaranju prisustvovali su svi učesnici koji su uživali u nastupu folklornih grupa.
-Osim očuvanja tradicije tu je pozitivan mit koji se vezuje za žetvu odnosno za hleb. Mnogi kažu da tradiciju ne treba samo negovati nego i živeti. Teško je zamisliti danas da se žetva obavlja kao pre mnogo godinu. Ipak, treba poštovati naše pretke koji su se mnogo više mučili nego mi danas – istakao je Imre Kabok, član Gradskog veća.
Manifestaciju su podržali Grad Kikinda i dva pokrajinska sekretarijata za obrazovanje , propise, upravu i nacionalne manjine i kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.
-Žetelačke svečanosti neguju tradiciju ručne žetve. U davnašnje vreme žito se jedino tako skidalo sa njiva stoga je ova manifestacija još značajanija jer upoznaje mlade sa običajima – rekao je Jožef Kabok, pomoćnik pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost.
Organizatori ističu da je ovo prilika da se razmene iskustva i učvrste prijateljstva sa učesnicima manifestacije koja je međunarodnog karaktera.
-Osim što stičemo nove prijatelje , negujemo dobre odnose sa starim. Trudimo se da iskoristimo svaku priliku da se udruže sva komšijska sela i narodnosti. Tu su naše komšije iz Iđoša, kao i gosti iz inostranstva – napomenuo je Kornel Apro, predsednik MZ Sajan.
Među 13 ekipa bilo je i gostiju iz Mađarske i Rumunije, kao i žetelaca iz Iđoša, Crne Bare, Sente, Subotice. Najživopisniji kosac bio je 64-godišnji Jene Gal iz mesta Rakocifalva iz Mađarske. Sa svojom ekipom prvi put je učesnik sajanskih svečanosti.
-Imamo udruženje koje je posvećeno očuvanju tradicije i ovo je mali deo onoga što radimo. U mojoj ekipi jedino ja znam ručno da kosim žito. Kosu sam nasledio od dede koji je sa njom radio. Stara je sto godina i ima graničnik koji ne dozvoljava da žito odlazi na sve strane. Na taj način olakšava se posao onima koji ga kupe u snopove – objasnio je Jene Gal .
Najstariji učesnici bili su 81- godišnji Ileš Kiraj, koji je kosio žito i njegova supruga Ana Kiraj stara 83 godine koja je pomogla u vezivanju žita u snopove. Zajedno slične manifestacije posećuju već dve decenije.
-Nekada se ustajalo u četiri ujutro i kretalo na žetvu. Radilo se dok ne padne mrak, a za vreme ručka bilo je odmora od sat vremena. Mlađi imaju želju da nauče da kose žito ručno, ali kada probaju jednom više ne pokušavaju jer im je teško, a imaju i mašine da ih zamene – rekao je Ilaj Kireš.
Da bi kosci imali snage da čitav dan rade, pripremao se žetelački fruštuk koji je i ove godine bio veoma sličan onom kada se hlebno zrno skidalo sa njiva ručno.
-Pripremila sam hranu od kukuruznog brašna i slatki kolač sa pekmezom. Za žetvu je trebala snaga tako da su kosci uvek dobro jeli i to slaninu, baren krompir i barena jaja uz domaći hleb– priča Estel Fekete.
Estel je rame uz rame sa ostalim takmičarima kosila žito. Najmlađi učesnik bio je petogodišnj Teodor Fekete iz Sajana.
