Oktobar-mesec svesti o Daunovom sindromu

Osobe sa Daunovim sindromom su često izolovana i viđena najčešće u društvu roditelja. Kako bi se skrenula pažnja javnosti na ovaj problem, oktobar se širom sveta obeležava kao mesec svesti o Daunovom sindromu.

U Centaru za pružanje usluga socijalne zaštite „Kuća za sve“ od 31 korisnika, njih osmoro su sa dijagnozom Daunov sindrom. Dnevne aktivnosti u centru su prilagođene korisnicima, koji u zavisnosti od svojih mogućnosti učestvuju u realizaciji osmišljenog planiranja. Kako objašnjava direktorica Centra “Kuća za sve“ Cecilija Šajber svaki od korisnika, bilo koja da je dijagnoza u pitanju, ima mogućnost opredeljenja gde se najbolje pronalazi:

-Svako od njih je poseban, kao što smo i mi. To znači, danas mi se nešto radi, sutra ne. Ono što mi prepoznajemo i pokušavamo da izađemo u suret njihovim potrebama, to je da oni uglavnom rade fine didaktičke radnje. Slaganje pazli, imaju strpljenja i  vrlo su  preciozni u tome. Imamo korismnika koji voli da boji. I opet je njemu značajno da radi tu aktivnost. Takođe, ono što smo svi primetili da je zajednička crta osoba koje imaju Daunov sindrom, to je da svi vole  muziku. Da imaju ritma, vole da pevuše, ali najviše da slušaju.

Daunov sindrom je genetski poremećaj koji usporava rast i uzrokuje intelektualne poteškoće. Prvi ga je opisao britanski fizijatar Lengdon Daun 1866. godine, kad ga je uočio na svom detetu. Pojedine osobe sa Downovim sindromom su u stanju da se zaposle i vode relativno nezavistan život, premda je većini ovih ljudi potrebna pomoć i podrška na duge staze. U Centru opet, kako naša sagovornica objašnjava, nema razlike između korisnika.

Posebno zadovoljstvo svim korisnicima su rođendanska veselja, Šajber sa posebnim zadovoljstvom navodi:

-Kako to kod nas izgleda, to je najbolja ilustracija. Svi korisnici rade radove, koji se unose u sveščicu. Svaki rođendanac dobija sveščicu za rođendan. To su poruke, šta ko kome želi.  Mnogo manje ima onoga da budeš bogat, a mnogo više onog, da budeš veseo, srećan, zdrav

Adrijana Arsić, korisnica centra i jedna od onih kojima je dijagnoza Daunov sindrom. Ona  voli da piše, da sluša muziku, da čita knjige. Ujedno je i među najaktivnijim članovima  centra i vrlo je aktivna na društvenim mrežama, a kako kaže i rad u kuhinji je interesuje.

Danunov sindrom “ne priznaje” rase, socijalni status i godište roditelja. Svaka žena nosi rizik da dobije dete sa Daunovim sindromom. Procenjuje se da u Srbiji živi oko 2.000 osoba s Daunovim sindromom.