Obični ljudi i realnost svakodnevnog života u fotografijama Nevena Grujića

U Galeriji “Terra” publika je kroz razgovor sa dokumentarnim fotografom Nevenom Grujićem imala priliku da se upozna sa njegovim najvećim izazovima sa kojima se susretao tokom brojnih putovanja ali i novim projektom nastalim u Kikindi.

Neveg Grujić poslednji put razgovarao je sa kikindskom publikom 2018.godine, kada je predstavljao jedno od svojih putovanja po Indiji. Ovog puta u galeriji “Terra” ponovo se susreo sa svojim sugrađanima i govorio o procesu nastanka njegovih fotografija, a obični ljudi i realnost svakodnevnog života, su neiscrpan izvor njegovog rada. Grujić je fotograf saradnik časopisa “National Geographic Srbija” a ono sa čim se predstavio u Galeriji “Terra” je poslednji projekat iz Indije ali i dugoročni projekat na kome je proteklih 15 godina radio upravo ovde, u svom rodnom mestu.

– Ovaj zadnji projekat koji sam radio je interesantan. Radio sam jednu temu koja se zove “Bez ljudi”. Kada je počela ova korona nisam mogao da radim ljude, tako da sam fotogradisao sve moguće ali bez ljudi. Na kraju sam shvatio da sam predstavio sve što je propalo u ovom društvu, sve propale fabrike, sve što je propalo, sve što nam je doneo novi liberalni kapitalizam. Pravim fotografima, mojim prijateljima se sviđa. Ljudi, njima je to teško. Oni žele da vide centar Kikinde koji je lep, ljudi ne vole ovo da gledaju i to je naša realnost, kaže Neven Grujić.

Sve ove fotografije uklopljene u celinu po nazivom “Bez povratka” Grujić planira da pretoči u knjigu.

– Posle 15 godina rada u Kikindi sklopio sam toliko dobar materijal i sad sam u fazi prirpeme i editovanja knjige koja bi trebalo da se pojavi u septembru. Pokazaće da nema povratka više.

Sa sve većom popularnošću društvenih mreža, fotografija dobija sve više na značaju.

– Fotografija je univerzalni jezik, svi je razumeju. Muziku iz drugih predela možda i ne razumemo. Fotografiju iz Kikinde razumeju i oni iz Papua Nove Gvineje, i Pakistana, i Nemačke. Jedna fotografija govori više od 1000 reči, jasan je Grujić.

Grujić je 2003. godine prvi put posetio Indiju i zauvek se zaljubio u ovu zemlju velikih kontrasta. Ona je bila i ostala njegov najveći izazov i velika misterija koju je posetio čak šest puta. Poslednji put 2020.godine, baš pred početak pandemije. Težinu lanaca koje sad trpi indijski narod ne bi voleo da proživaljava kroz objektiv.

– Toliko je teška situacija, ljudi umiru masovno po ulicama. Pratim sve i imam dosta prijatelja i znam kako je tamo. Mi nemamo pojma šta se tamo dešava, mi živimo u subrealnosti, mi se pretvaramo da ne postoji korona, kaže Grujić.

Iako je Grujićev životni stil putovanje gde i nastaju njegove najbolje fotografije, projektom “Bez povratka” celokupno dokumentovanim u Kikindi, dokazao je da i bez putovanja, ovde, u našem okruženju uspeva da kroz objektiv dočara suštinu, nama posmatračima.