„Žena iz Huareza“ Uglješe Šajtinca kao simbol borbe protiv pritisaka današnjice

Uglješa Šajtinac predstavio je u Narodnoj biblioteci zbirku priča „Žena iz Huareza“. Svaka priča ima svoje jezgro, kroz koje autor ponovo traga za suštinom, ali bez želje da nađe svoj konačni stil. Kroz pisanje se bori sa lavinom senzacija i pozitivnim i negativnim informacijama sa kojima se svakodnevno susreće:

-To su reakcije na stvari koje pritiskaju poput kamena, od kojih želiš da se oslobodiš i prodišeš koliko je moguće. Sutra te opet čekaju neke nove senzacije. U pitanju je atak na sve naše nadražaje koje svakodnevno doživljavamo, jer sa svih strana nam stiže objašnjenje čemu treba da služimo i šta je naša svrha, a to niko ne zna.

Autor pokušava da se suoči i sa agresivnom potrebom da se nekome objasni šta je dobro, a šta ne:

-Mene zanima samo čovek koji pokušava da izbegne konačnu istinu o stvarima, jer je utvrđivanje svake konačne istine laž. Mi to nećemo nikad naučiti i zato je verovatno zanimljivo biti na ovom svetu.

Svet se danas, najviše putem interneta, oslobodio različitih granica. Ipak, moderan čovek i dalje pokušava da se u tome snađe:

-Danas informacije i pomenute senzacije putuju neverovatnom brzinom, a mi smo isti zamoreni neandertalci, koji moraju da se pobrinu oko takvih pošasti. Kada si došao na svet, od starta se javio nagon za zadovoljenjem fizioloških potreba, preuzimanje brige o sebi i drugima. Posebno brige o drugima, jer se o njoj mnogo govori, a ima je najmanje.

Priče Šajtinca govore, između ostalog, o pokušajima i odustajanjima da se pomogne sebi i drugima, ali to je jedan od načina kako se ovde opstaje. Priča „Žena iz Huareza“ sasvim slučajno postala je i naslov same zbirke, jer autor nije imao preveliki uticaj na izbor:

-Kada sam smatrao da je knjiga gotova, tih sedam priča sam poslao izdavaču. Imao sam dva ili tri naziva, koji su takođe naslovi priča. Rekao sam da više nemam snage time da se bavim i pitao glavnog urednika „Arhipelaga“ Gojka Božovića šta on o tome misli. Izabrao je naslov „Žena iz Huareza“ i ja sam se složio.

Junaci „Žene iz Huareza“ beže iz stvarnosti koju poznaju u potpuno nepoznatu. Oni su migranti koji se na svom putu sreću sa opasnostima i izazovima, pretnjama i prevarama, bodljikavim žicama i opasnim ljudima, granicama i graničarima, uključujući i epsko proterivanje iz Tunisa. Na promociji je, pored autora, govorio i Srđan Srdić.