Italijanska vajarka oduševljena Kikindom i njenim odnosom prema skulpturi

Umetnica iz Napulja Rozaria Jaceta bila je naša sagovornica na otvaranju Simpozijuma „Terra“ i tada je naglasila da će joj biti zadovoljstvo da stvara u gradu u kojem se toliko ceni skulptura.

Nakon nekoliko nedelja rada, njeno mišljenje se nije promenilo:

-Zanimljivo je, jer se na ovakvom Simpozijumu sreću drugačiji umetnici i tako možemo da delimo i različita iskustva. Ovo je način i da se razvijamo kao pojedinci. Menja se pogled na svet i u kroz ovakvo iskustvo stvara se prilika da budemo otvoreniji. Možemo sebe da predstavimo i da usvojimo nešto od drugih. Pričamo o svojim radovima i kako oni napreduju, slušamo i dajemo savete, delimo drugačije poglede na svet i tako pomažemo jedni drugima. Ovo je fantastično, kao i tim „Terre“. Imaju ogromno iskustvo, pa nam i njihovi saveti mnogo znače i tako napredujemo.

Uz umetnike napreduju i dela. Skice sada postaju dela velikog formata i poprimaju svoj finalni oblik. Naša sagovornica stvara trodelnu skulpturu, ali joj je želja da fokus bude na posmatraču:

-Stvaram rad koji je podeljen u tri dela, od kojih će nastati samo jedna skulptura. Jedan deo će biti visok dva metra i dvadeset centrimetara, drugi dva metra i treći metar i osamdeset. Ove tri forme biće zajedno pozicionirane, ali se neće dodirivati. Neće činiti savršeno zajedništvo. Moja ideja je da dam mogućnost posmatračima da vide prostor koji je iza ove tri forme. Želja mi je da moja skulptura bude vidljiva kroz taj prostor.

U tom prostoru posmatrač će stvoriti sopstvene ideje o onome što skulptura predstavlja. Uneće lična osećanja u ono što vidi:

-Svi imamo mogućnost da vidimo formu i pokušamo da razumemo čemu je ona blika. Neko će možda videti lice, neko svima poznatu formu. Kroz moju skulpturu posmatrači će dobiti mogućnost da vide nešto novo, sve zavisi od njihove svesti i duše.

Vajarka iz Italije ističe živimo u vremenu kada ne posmatramo sebe dovoljno u prostoru, što je pogrešno:

-Ovom skulpturom želim da određeni prostor postane vidljiv ljudima i da počnu da promišljaju o njemu. Tako ćemo se okrenuti sebi i saznati šta stvarno imamo u svojoj duši. Zahvaljujući ovom iskustvu mogu da napravim tako visoku skulpturu i da stvaram i pečem terakotu. U drugim situacijama morali bismo svoje skulpture da sečemo na sitne delove. Ovde imamo mogućnost da napravimo jedno delo, koje će u toj formi proći i kroz finalnu obradu.

Jaceta ističe da je „Terra“ posebno mesto, koje nije lako pronaći. Sama činjenica da stvaraju na takvoj lokaciji obavezuje umetnike da daju svoj maksimum. Odgovornost vajara je da stvori posebnu skulpturu za već bogatu kolekciju koju „Terra“ ima, ali još više i da dodirne osećanja ljudi koji će dela gledati narednih godina.