I u našem ataru uzgaja se paulovnija

Paulovnija je poznata i kao carsko drvo, a odlikuje ga brz rast, kvalitet drvne građe, ogromni listovi, a ima i medonosna svojstva. Drvo ima 100 odsto iskorišćenost, a upravo ova odlika navela je i stanovnike naše sredine da počnu sa njegovim uzgojem.

Ištvan Radič iz Ruskog Sela iako penzioner pre pet godina počeo je da uzgaja paulovniju. Biljku je zasnovao na parceli od pola jutra gde je posadio 262 stabla.

-Očekivao sam dobar plasman paulovnije, ali da li će do toga doći još uvek nisam siguran. Bez obzira na to drvo ću iskoristiti kao ogrev. Probao sam ga i ima priličnu kaloričnost. Jače je od bagrema, a malo slabije od bukve – istakao je Ištvan Radič.

U prve dve godine ova biljka zahteva intezivno i redovno zalivanje sa do pet litara vode dnevno.Već prve godine drvo dostiže visinu od tri do pet metara. Zemlja za paulovniju potrebno je da bude duboko uzorana, a oko sadnica pošto se zasade stavlja se stajsko đubrivo.

Branko Cimeša iz Banatske Topole posle 40 godina, koliko je proveo na radu u Sloveniji vratio se u rodnom mesto. Posadio je paulovniju za koju kaže ima siguran plasman.

-Vratio sam se u rodno mesto. Zajedno sa sinom došao sam na ideju da počnemo da uzgajamo paulovniju za koju smo čuli da je unosna. Firma sa kojom sarađujem otkupiće sva stabla tako da očekujem da se dobro pokaže – rekao je Branko Cimeša.

Cimeša ističe da se konsultovao sa jednom subotičkom firmom koja proizvodi sadnice. Tada mu je rečeno da se u Banatu paulovnija slabo uzgaja. Ipak, kako je dobio sadnice i ima siguran plasman odlučio se za ovu proizvodnju na površini od jednog hektara gde ima 850 sadnica.

U posao sa paulovnijom Branko Cimeša uložio je oko 13.000 evra. Parcelu je potrebno ograditi, ugrađen je sistem kap po kap, kupljene su folija i sadnice, a ovo drvo zahteva i agrotehičke mere poput prehranjivanja na svakih 15 dana.