Kad njiva gori strada i sama zemlja

Poljoprivredni radovi na njivama su na samom završetku. Ono zbog čega su pojedini poljoprivrednici često, ali i opravdano kritikovani su požari koje izazivaju paleći strnjiku i pokušavaju da očiste njivu, ne mareći za moguće posledice. Neodgovorne vlasnike poljoprivrednih parcela, koji na taj način pripremaju zemlju za sledeću setvu, kritikuju i članovi Udruženja poljoprivrednika.

Tokom oktobra su vatrogasci intervenisali čak 170 puta u Kikindi. Najčešći razlog bili su požari na njivama. Pali se strnjika, smeće i korov. Sugrađani su bili često svedoci opasnih situacija, kada dim potpuno blokira vidljivost na putu. Kikindsko Udruženje poljoprivrednih proizvođača, „Banatski paor“, ne gleda blagonaklono na neodgovorne poljoprivrednike, čak naprotiv, kako tvrdi predsednik udruženja Stojan Padejčev, pokušavaju da što češće apeluju baš na takav vid održavanja oranica:

-Paljevina uopšte nije dobra. Vatra uništava sve pred sobom, mikroorganizme, peče zemlju, đubrivo  se uništava. Ljudi misle da čine dobro, time što će upaliti i  onda lakše  obraditi površinu. To obično rade ljudi koji bi hteli da na tulajištu poseju pšenicu, a smetaju im biljni ostaci,. Oni upale i ne razmišljaju o posledicama.

Iako se i ranije palilo, ali u manjoj meri, ovaj oktobar će ostati zapamćen po vrlo lošem trendu, kada su gorele njive i atari, što je uznemirujuće za sve koji su se nalazili u blizini baš zato što je ta vrsta vatre okarakterisana kao nekontrolisani požar:

-Niko ne zna ko će sad otići na njivu i kresnuti šibicu. On ne razmišlja o komšijskoj njivi. Možda je komšija bacio veštačko đubre, pripremio za zemlju, a sve je zbog vatre nestalo. Ja nisam nikad čuo da je neko platio kaznu, a čujem da su kazne dosta blage.

Od početka oktobra na teritoriji Republike Srbije došlo je do 1.431 požara na otvorenom prostoru, dok je u istom periodu u 2017. godini taj broj iznosio 216. Na ovaj način poljoprivrednik radi na sopstvenu štetu. Kvalitet zemlje se teško i sporo poboljšava, potrebne su desetine godina. U pitanju je postupak kojim se uništavaju svi mikroorganizmi na lokaciji, upravo oni koji svojim lučevinama i mikrobiotikom grade kvalitet oranica.