Opušteno, ili dopušteno u hrani i piću
On 7 јануара, 2019 by Televizija Kikinda
U periodu praznovanja često smo skloni da ni ne primetimo koliko se organizam istrošio i koliko mu je potrebno odmora i sna. Preobilna trpeza, kao preterivanje u piću mogu da imaju posledice u vidu potpunog zastoja u funkcionisanju organizma.
Ipak, baš u ovom periodu “običan” čovek se pita – ima li pravo da bude blagonaklon prema ličnom hedonizmu, bar u danima, kada se slavi? Svakodnevni život sadrži trenutke opuštanja, nešto poput momenata regresije, kada svet odraslih menjamo za svet deteta.
Tada zaboravljamo svakodnevne brige. Praznici su mnogima neka vrsta ventila, ali trebalo bi se ipak voditi računa o mogućim posledicama, pri čemu se ipak misli na preteranu konzumaciju alkohola. Stručnjaci, prevashodno psiholozi smatraju da prejedanje za praznike, nije stvar gladi, već skrivenih psiholoških okidača, koji nas teraju da želje kompenzujemo kroz hranu.
Dokazano je kroz istraživanja da se žene tokom praznika, u proseku, ugoje više od dva kilograma! To opet može biti izvor novog nezadovoljstva, zato opraznike ne treba shvatiti kao poziv na prejedanje. Veće količine hrane nego obično mogu da stvore nelagodnosti kao što su nadutost, težina u stomaku, problemi sa snom. To je dovoljan razlog da se ni za vreme praznika ne zanemare baš sve “kočnice”. Kako smo saznali iz Službe Hitne pomoći poslednjih dana su imali više intervencija i poziva, premda ne zbog prejedanja i mučnine. Najčešći razlozi su bili padovi, frakture, uganića i lomovi, a bilo je intervencija i zbog saobraćajnih nezgoda, čiji se broj uvećava sa hladnim vremenom i minusom u vazduhu.
Meteorolozi za predstojaće dane najavljuju kratko razvedravanje što će jutarnje temeprature vazduha oboriti na – 10 stepeni i niže, a biće jakih mrazeva. U većem delu prve polovine januara biće hladnije od proseka za ovo doba godine.
Za Banat prosek je od -1 do pet stepeni. Zanimljivo, mada ne za Primorce, je to što mrazeve ovog Božića imaju i ljudi na obali Jadrana jer se hladnoća spustila i do obale. Na osetno zahlađenje su uticali snažan anticiklon nad Britanskim ostrvima i serija ciklona koji će se kretati sa juga Mediterana, preko Egejskog do Crnog mora, pa na istok Evrope.
