Bombardovanje Kikinde, 19 godina posle

NATO agresija nad tadašnjom SRJ počela je 24. marta 1999. godine i trajala je 78 dana. Kikinda je bombardovana u noći između 31. maja i 1. juna, a meta je bila nekadašnja kasrana “Servo Mihalj”. Od početka napada na Srbiju iz kikindske kasarne izmešteno je ljudstvo, oružanje i borbena vozila. Ipak, deo vojnika i dalje je bio u ovom prostoru. U kasarni je tokom tokom bombardovanja bilo 12 vojnika među kojima i rezervista Dragan Ćirić.

-Noći kada su pale bombe na kasarnu bio sam razvodnik straže. Odmah posle ponoći začuo se zvuk otpuštanja projektila sa aviona. Povikao sam da se ljudi sklone u zaklon odnosno u bunkere. Prva bomba koja je pala u njivu nije eksplodirala, ali druge dve su nas dobro uzdrmale. To smo mi koji smo bili u kasarni najbolje osetili jer umalo da ostanemo zatrpani u rovovima od siline detonacije – istakao Dragan Ćirić.

Jedna bomba pala je na tadašnji magacin za municiju, a druga na centar za obuku pasa. Prostori koji su uništeni u bombardovnju bili su prazni.

Na svu sreću sve se dobro završilo. Najviše me je brinulo šta je sa vojnikom koji je bio kod skladišta municije, ali on je uspeo da preskoči ogradu kasarne i da se skloni u bunker pored pruge. Vidno potrešen posle bombardovanja pridružio nam se na ulazu u kasarnu – priseća se Ćirić.

Tokom samog napada osećanja našeg sagovornika bila su pomešana:

-Čitav život vam prolazi kroz glavu. U jedbnom momemntu pomislio sam da ć nas zatrpati zemlja iz rova, ali svi smo ostali nepovređeni.

Objekti koji su gađani potpuno su srušeni, a krateri u zemlji bili su ogromni. Bomba koja nije eksplodirala završila je u njivi porodice Radulaški i u zemlji je već 19 godina. Stevica Radulaški ističe da nisu mogli da veruju očima kada su videli bombu na svom zemljištu.

-Nekoliko godina posle bombardovanja nismo obrađivali parcelu na kojoj je bomba, ali sada je radimo. U šali kažem ukoliko se nešto desi na njivi dok orem čuće se – rekao je Stevica Radulaški.

Ova porodica Radulaški godinama posle bombardovanja pisala je zahteve svim nadležnim institucijama da se bomba demontira, ali se to do danas nije desilo. Stevica Radulaški napominje da mu nije svejedno kada se približi delu njive na kom je bomba koja je teška od 400 do 600 kilograma.

-Imam nov komabjn težak 15 tona. Nije svejedno kada radim sa njim, ali zemlja ne može da ostane bez useva – priča Radulaški.

U bombardovanju Kikinde, na sreću, nije bilo povređenih. Od detonacija su polupani prozori na kućama u blizini kasarne, a čak su i na pojedinim izlozima lokala u centru grada i oko zelene pijace popucala stakla. Kikinđani su i narednih dana živeli u strahu da će doći do novog napada koji se nije dogodio.