STARI ZANATI: Jedini užar u Kikindi, samo zbog ljubavi opstaje u ovom poslu

Užarstvo deli sudbinu mnogih starih zanata, o čijem očuvanju brinu jedino malobrojni preostali majstori. Jedan od 15-ak preostalih užara u Srbiji i jedini u Kikindi, Darko Varga, najviše proizvodi užad za stočarstvo. I to radi ručno već 10 godina. Međutim, vremena se menjaju, stoke je sve manje, pa se od ovog zanata samo preživljava.

Užari su nekada bili među vodećim zanatlijama. Imali su pune ruke posla, a najviše se proizvodila užad za stočarstvo. Tako je i danas u registrovanoj proizvođačkoj radionici jedinog užara u Kikindi, 40-goodišnjeg Darka Varge. Međutim, vremena su se promenila, stoke je sve manje, pa tako i užara i posla od kojeg se sada samo preživljava, pa se u Srbiji mogu izbrojati na prstima ruke. Zanat je Darko izučavao od starih majstora, od kojih mnogi više nisu među živima. Interesovanje za užasrtvo pokazao je još kao dete, a u posao ga je, kaže, najviše uveo majstor Dušan Petrov iz Kikinde.

– Odrastao sam u takvoj porodici gde smo uvek imali krupnu stoku, konje, i onda je ovo bilo prateće. Od malih nogu me je zanimala užarija. Užara ima još među živima u Kikindi, ali ne rade. Poznatiji u Kikindi bio je Dušan Petrov, on mi je mnogo pomogao. U Srbiji sada ima svega oko petnaestak užara, ali naravno da zanat izumire, kaže Darko.

Iako po profesiji mehaničar gaso i pneumoenergetskih postrojenja, užarstvo mu je jedino zanimanje. Majstor Darko već 10 godina, najpre na mašinama za razvlačenje konopaca, koje je sam napravio po modelu starih majstora, a potom ručnom izradom, većinom proizvodi ulare i ostalu užad za stočarstvo koju naručuju poljoprivrednici, uglavnom za vezivanje stoke. Pravi Darko i sportske mreže, za koševe na primer, ali ništa to nije u profitabilnom obimu.

– Ja uglavnom imam porudžbine od zemljoradnika, od poljoprivrednika, stočara, ali koristi se užad i u industriji, u sportu. Uglavnom se danas za izradu više koriste veštački materijali, manje je prirodnih. Lakše se radi od veštačkih, ali zavisi ko šta voli. Od ovog može da se da preživi a da se živi jako teško, iskren je Darko.

Takva situacija stagnira već nekoliko godina, a ukoliko se nešto ne dogodi sa poljoprivredom i stočarstvom, i posla će biti sve manje. Da bi preživeo, majstor Darko robu prodaje na vašarima, najviše po Vojvodini.

– Situacija je mnogo lošija, stočni fond je uništen u odnosu na period kada sam počeo da radim. Ovo je roba vašarskog tipa, stočari su navikli da opipaju, da vide. Šaljemo i pouzećem, ali ipak naš narod voli da vidi, da oseti, da vidi šta mu treba, ipak su naše mušterije stariji ljudi, internet im ne znači ništa već „kad vidim znam šta hoću”, ističe ovaj užar.

Ekonomska kriza je pogodila sve, pa i male zanatlije kojima je opstanak pod znakom pitanja. Potpore države dobro dođu-jer treba održati proizvodnju. Međutim, majstoru Darku nije se posrećilo. Nekoliko puta konkurisao je za sufinansiranje starih zanata, ali pomoć za sada nije dobio. Najveći mu je problem, kaže, nabavka repromaterijala do kojeg se sve teže dolazi. Možda bi i to lakše podneo, da ima zainteresovanih za učenje ovog zanata, pa se uzda u to da će dobiti naslednika. A do tada, želimo sreću da istraje.