STARI ZANATI: Vlasuljari zaduženi za stvaranje čarolije

I sam pojam „Vlasuljar“ zvuči arhaično i danas mnogi, posebno nove generacije, ne znaju pravo značenje te reči. A iza te reči krije se prava umetnost. Vlasuljar izrađuje perike, veštačke brkove i sve što se može napraviti od kose tj. vlasi, kako je i nastalo ime ovog zantlije. Vlasuljara je u Srbiji izuzetno malo. Naravno da je tome doprinela industrijalizacija, pa je ovaj stari zanat počeo da odlazi u prošlost. Pojavile su se jeftine perike raznih boja od veštačkih materijala, brade koje su mogle da se kupe za izuzetno malo novcai tu prestaje konkuretnost vlasuljara.

Ipak, postoje na sreću oni, koji cene kvalitet i ručni rad na uštrb cene. Vlasuljari su takođe potrebni u pozorištima, gde iza kulisa zatičemo i našeg sagovornika, vlasuljara Milana Vujića, Kikinđanina.

Jedan je od retkih koji usrećuje decu. Jer, osim što takođe i glumi, Milan se uspešno bavi vlasuljarskim zanatom. Pune ruke posla u matičnom teatru ima pred svaku Novu godinu, jer sređuje brade i perike Deda Mrazovima, koje mu pristižu iz cele Srbije.

– Naravno da već novembra kreće priprema brada za Novu Godinu, Deda Mrazevi su poslali svoje frizure i brade da popravim jer stoje od prošle zime, a puno su se koristile. Tokom predstojećih praznika treba da se prikažu u punom sjaju, da deca što duže zadrže verovanje u prave Deda Mrazove. Deci brada izaziva veru, a jednom je jedna devojčica ugledavši me rekla tati: njemu brada raste iz kože, za mene je to bio znak da sam uspeo, podelio je sa nama svoje razmišljanje Milan.

Za brade Deda Mrazova je posebno insipirisan, jer za decu deke u crvenom treba da budu sređene, a bela griva napravljena kako valja. U moderno vreme rekli bi da mu je to niša.

Vlasuljarski zanat Milan je počeo da uči 2009. godine od eminentnih ljudi u tom poslu koji su se već

ostvarili i dokazali, a to smatra svojom prednošću, već duže od 10 godina. Jer, kada je prvi put otišao u

Srpsko Narodno Pozorište u Novom Sadu, znao je da je to za njega sudbonosno.

–Otišao sam da pitam da mi naprave bradu za jednu predstavu. Tamo sam upoznao Mariju Matijašev, jednu divnu ženu koja je bila pred penziju i počela je da mi objašnjava osnove vlasuljarstva, ona je vlasuljar, frizer po profesiji. Nakon toga sam upoznao Nijaza Memiša, koji je bio prvak Jugoslavije u svom poslu. Na kraju sam upoznao i Smiljanu Ristić i pokojnog Ratka Ristića. Ratko je bio šef šminkernice RTS-a, znači televizijski šminker, masker, vlasuljar a njegova supruga pozorišni šminker, masker, vlasuljar. Ratko mi je do poslednjeg dana svog života davao instrukcije kako šta, isto tako i Nijaz. Učio sam kako se čvoruje, modelira, postavlja montura, uzima otisak. Oni su svoje znanje delili na poklon, nesebično, što se danas retko sreće, kaže Milan.

Vlasuljaskim zanatom u Kikindi se pored Vujića bavi i šminker-masker Narodnog pozorišta Aleksandar Kaločanj Mohači. Nije tajna da Deda Mraza pred Novu godinu čekaju ne samo mala deca, već i većina odraslih. Svima je drago da bar jednom godišnje veruju u čaroliju i bajku. A da bi vera bila jaka, potreban je vlasuljar koji će uverljivo dočarati da čuda zaista postoje.

– Pa generalno sam počeo da učim vlasuljarstvo zato što me je zanimalo. Uvek me je zanimalo kako se postiže da je toliko realno i izgleda zaista kao pravo, a u stvari nije. Nije lak posao, treba se dobro založiti da se uči, i svake godine učiš nešto novo. Nepresušan je to izvor obrazovanja, školovanja, edukacije. Može se reći da sam sad posvećen najviše deda mrzovima, prvenstveno jer mi je bilo dosta loše odrađenih jeftinih brada i kose. Kineske brade koje se linjaju, otpadaju nisu mi lepe, preterano se vidi da su veštačke i kvare tu magiju Deda Mraza, u koju i ja verujem iako imam toliko godina koliko imam. Možda ne izgleda tako kako ga mi predstavljamo, objašnjava Vujić.

Vujić brade i perike pred Novu godinu sređuje već punu 21 godinu. Za samo pripremanje kada postoji sve što je potrebno posao se završi za mesec dana. Ukoliko je neophodna izrada, jedna perika završi se za mesec dana, a brada za tri nedelje, ali za punih 8 sati dnevnog rada.

Za Deda Mrazove, glumac Milan Vujić svake godine sredi na desetine brada i perika, koje mu pristižu iz Beograda, Novog Sada, Surdulice, Kraljeva. Svaki praznik pretvara mu se u pravi događaj za koji mora pažljivo da se pripremi, jer sve mora da bude realistično. Posao radi odgovorno, jer je on taj koji

nadopunjuje sliku glavnog novogodišnjeg lika i čini je potpunom. I tako će biti, kaže, još dugo godina.

– Planiram da to traje. Da radim do kad god mogu, dok me ruke ne izdaju, kaže Milan Vujić uz osmeh, jer je pred njim još puno godina staža. Onda, kad završi posao vlasuljara, oblači svoje čudesno odelo Deda mraza, stavi bradu svojim rukama sređenu i posipa Kikindu svojom čarolijom.