Snažnim, veštim i jakim rukama nastaju korpe, ljuljaške, pletene flaše i baloni u Korpari „Spretne ruke“. Sve su to asocijacije na muške ruke ali naprotiv, njih svojim ženskim i ujedno nežnim rukama stvara Branislava Ševo, korparka.
Naša sugrađanka Branislava je ovim poslom počela da se bavi 2014.godine, godinu dana nakon što je ostala bez posla u firmi u kojoj je provela dugi radni vek. Pre toga, nije radila ništa slično, nije štrikala, heklala, niti pomišljala da će to jednog dana biti zanat u njenim rukama. Imala je samo želju da pokrene svoj posao, ali nije znala šta bi to moglo biti. I baš tada se otvaraju vrata korparstva.
Prijatelj je krenuo kod majstora u Kikindi da mu isplete flašu. Krenula je sa njim i tada upoznala svog budućeg majstora. Istog dana rešila je da pokuša. Prva dilema bila joj je kako će to žena raditi, ipak je to muški posao. To je drvo, vrba, da li će imati snage, postavljala je sebi brojna pitanja.
Godinu dana odlazila je na edukaciju i to vreme nije bilo dovoljno da se sve nauči. I nakon otvaranja svoje korpare „Spretne ruke“ nastavila je da odlazi kod majstora i dalje da skuplja znanje. Kroz praksu je naravno najviše naučila i nadogradila stečene veštine. Osnova je bila tu, vredne ruke su nadogradile teoriju.
Nema korpara više u Kikindi, ostala je samo Branislava. Danas je njen nekadašnji majstor učitelj Redža u penziji i ne bavi se više ovim poslom.
Korparu „Spretne ruke“ otvorila je uz pomoć finansijske podrške Nacionalne službe za zapoljavanje kroz program „Samozapošljavanje“. Dug je proces od ideje do realizacije jedne pletene korpe. Vrba prvo mora da se potopi, pa se potom kuva 12 sati. Zatim sledi najteži deo, ljuštenje. Mukotrpan je to posao za jednu osobu. To je uglavnom porodični posao u koji su svi uključeni, ali Branislavine ćerke upustile su se u nove savremene trendove i poslove, daleko od starih zanata. Za sada.
– Vrbu, odnosno glavno sredstvo za rad sam pretežno kupovala u Bačkoj, ali sada, nakon epidemije Korona virusa je gotovo nema u Vojvodini. U centralnoj Srbiji je ima u prodaji, ali je cena izuzetno skupa zbog transporta. Nekada sam kupovala i do tonu vrbe, e sad zamislite da treba tonu da oljuštite, rukama. Nije to lako. Imam želju da sebi uradim neke proizvode poput ljuljaške. To je na čekanju jer nemam vrbe. Volela bih ljuljašku jaje da ispletem za svoje dvorište, i da uživam u njoj, ljuljašci koja je mojih ruku delo. Zbog svega, morala sam da nađem stalan posao. Imala sam i dobru reklamu jer je ovo retko zanimanje. Malo njih se bavi ovim poslom. Zvali su me da gostujem na televizijama, pisali su o meni u novinama, ljudi su me kontaktirali sa svih strana, i počela sam da radim non stop. Ali cena proizvoda nije dovoljna da se zaradi. Zarada je minimalna jer ovde ne možeš da naplatiš punu vrednost, bilo bi preskupo ljudima. Recimo za jedan pleteni balon za flašu koja je oko 1.000 dinara, ljudima je mnogo da plate. Ja nisam podigla cene od prvog dana kada sam počela da pletem, i sa tom zaradom ne mogu da se pokrijem. Pričala sam i sa drugim proizvođačima, ali i oni se dovijaju da nabavljaju vrbu i takođe gase firme, preprodaju tuđe proizvode. Žalosno je, priča Branislava.
Korpari se ponekad odlučuju da zasnuju svoja imanja pod vrbom. Nekada su prvo sekli grane, uglavnom pokraj reka, a danas se zasnivaju parcele u privatnom vlasništvu. To nije drvo vrbe koju poznajemo, to je izdanak, mladica vrbe. Najzastupljenija je crvena amerikanka i žuta. Ona je specifična jer je savitljiva, posebno kad se skuva. Kad je kuvana zaštićena je, jer u suprotnom vremenom uđe crv pa drvo krene da truli. Sledeći korak u procesu proizvodnje je zaštita. Branislava vrbu sumporiše, što je takođe stari način rada. Na tržištu postoje i modernija sredstva za zaštitu, ali je Branislava okrenuta tradicionalnim načinima koji pružaju dezinfekciju i zaštitu.
– Iako su uglavnom zahtevi tradicinalni, staromodni, što podrazumeva prelakiran autentičan proizvod, ima i modernih narudžbina, recimo da se proizvod, poput kolevke za bebu ofarba u pink roze ili bebi plavo jer se to uklapa enterijer kupca. Za svadbarske pletene flaše se traži bela boja uglavnom. Naručuju se i moderne, a u isto vreme starinske korpe za kupovinu, to je interesantno mladim domaćicama, a i instagramično je. Kada je sezona pečenja rakije, traže se pleteni baloni. Plasirala sam robu najpre na vašarima. Sada na vašare ne mogu da idem jer nemam dovoljno robe da ponudim. Dešavalo se da dođem kući razočarana jer nisam ništa prodala, a kad prodam onda sam zadovoljna, ali nema odmora, odmah odlazim u radionicu i nastavljam dalje da radim, nikad nema kraja. Danas da počinjem ispočetka, možda bih zaposlila drugog radnika. Ne može sam čovek ovo da radi. Ne može ni svako. Specifično je. Treba snage u rukama i istrajnost u poslu. Volela bih da kada odem u penziju nastavim da se bavim korparstvom na pola radnog vremena, ne treba da živim od ovoga, nego samo da održavam zanat. Volela bih i da se pojavi neko na vratima i kaže „Želim i ja da naučim“. Volela bih da prenesem znanje na nekog ko će to ubuduće da radi. Teško je živeti od starog zanata, ali se zavoli… , završava razgovor Branislava.
