U Kikindi obežena stogodišnjica proboja Solunskog fronta

Prošao je čitav vek od jedne od najvećih pobeda Srbije u Prvom svetskom ratu.

Gradski odbor Saveza potomaka ratnika Srbije 1912-1920 godine obeležio je stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, a tom prilikom vence na spomenik na Železničkom groblju položili predstavnici lokalne samouprave i patriotskih organizacija. Profesor istorije u penziji Lazar Demić podsetio je koliko je ovaj datum važan za našu zemlju:

-Svi mi koji vodimo istoriju grada na istom smo zadatku. Srpska vojnička groblja širom Balkana biće večiti podsetnici na veličanstvenu borbu naših vojnika i našeg naroda. Pripadnik Drinske brigade Vladimira Stanimirović napisao je stihove, koji večito opominju: Na humkama u tuđini neće srpsko cveče nići. Poručite našoj deci – nećemo im nikad stići. Pozdravite otadžbinu, poljubite srpsku grudu. Spomenn borbu za slobodu neka ove humke budu.

Proboj Solunskog fronta predstavlja jednu od najznačajnijih pobeda u Velikom ratu. Iako deluje da je Kikinda bila daleko od tih dešavanja, njeni građani itekako su imali udela u ovim borbama, što ne sme biti zaboravljeno:

-Na spomen-obeležju iza mene sahranjena su 184 vojnika. To su vojnici, koji su kao zarobljenici dolazili sa raznih frontova Austro-Ugarske, koje je ona vodila širom Evrope protiv sila Antante. Ovde je sahranjeno 64 vojnika iz Kraljevine Srbije, 62 iz carske Rusije i 24 vojnika iz Kraljevine Rumunije. Moram dodati i 24 Kikinđana koji su, ispunjavajući svoju građansku obavezu, nastradali ratujući na strani Ugarske, a njihova grobna mesta su na drugim ratištima. Ovi vojnici, nekada saborci na frontu, našli su se udruženi i na kikindskom groblju, podsetio je Demić.

Srpska vojska probila je deo Solunskog fronta na Kajmakčalanu 15. septembra 1918. godine i time otpočela završne borbe za oslobođenje naše zemlje u Velikom ratu, koje su okončane oslobođenjem Beograda 1. novembra iste godine. Proboj Solunskog fronta najznačajniji je vojni uspeh Srbije u Prvom svetskom ratu.