U proteklom periodu, mnogobrojni Kikinđani pitali su se da li je voda koja teče sa česmi nakon hiperhlorisanja i opsežnijih radova na mreži ispravna za piće. Odgovor na ovo pitanje konačno je stigao od rukovodstva Javnog preduzeća ,,Kikinda”. Nakon detaljne analize vode iz rezerervoara fabrike vode, koja je obuhvatila više od 100 parametara, utvrđeno je da je voda sada hemijski i bakteriološki ispravna za upotrebu.
-„ Iza nas je period u kojem smo na pogonu za preradu pijaće vode testirali hidrauliku na svoj opremu i gde smo u prethodnih nedelju dana uspeli da zadovoljimo parametre količine vode prema gradu. Potrošnja u gradu u prethodnom periodu bila je 170 litara po sekundi, što prevazilazi sve dosadšanje statistike kada je potrošnja pijaće vode u pitanju. Od 15.7., od juče, smo u fazi testiranja opreme na maksimalnom kapacitetu gde bi na osnovu tih analiza mogli da podnesemo zahtev za sanitarnu saglanost i za upotrebnu dozvolu. U ovom periodu ćemo imati i normativiranje u pogonu za preradu, dakle ovo je period u kom ćemo moći da iskoristimo da sve materijale koji su sastavni deo proizvodnje stavimo na najveći mogući bolji optimum za samu proizvodnju,” rekao je Čedo Gvero, v.d. direktora JP ,,Kikinda”.
Naš sagovornik dodaje da će nakon testiranja i dobijanja sanitarne saglasnosti biti podnet zahtev za upotrebnu dozvolu u narednih 45 dana prema objektivnom planu. Na zamerke sugrađana da se voda oseća na hlor, doktorka Sanja Brusin Beloš iz Zavoda za javno zdravlje Kikinda koji je i obavljao ispitivanja, navodi da je to u granicama normale.
-„ Mi do sada nismo osećali hlor u vodi, mada ga je bilo zato što se on čim se ubaci u vodu, veže za amonijak i veže se za organiske materije i praktično ga nestane. Mislim, ne nestane ga, on je tu, ali se ne oseća u obliku nekog drugog jedinjenja, nema za šta da se veže, sada toga više nema, znači amonijak je elimijnisam iz vode, organske materije takođe su u granicama dozvoljenog. Nažalost, to je tako i građani će morati da se na to naviknu. Koncentracija rezidualnog hlora je u granicama dozvolenog. Proizvodnja još nije ustaljena, da bi se kvalitet doveo do nivoa konstanstnosti. Principijalno, tehnilogija je u redu, dokazano je da voda može da se pečisti i da je ona ispravna. U narednom periodu, pošto su nam cevi različito stare, pa sigurno više od 70 godina, a imamo i mlađih cevi, u zavisnosti od naslaga na cevima može se dogoditi da boja vode bude povišena, nešto malo, daleko od onoga što je bilo, a ostalu neispravnost ne očekujemo više,”
Izgradnjom fabrike vode rešen je višedecenijski problem Kikinđana a u ove namene izdvojeno je 11,4 miliona evra.
