Zimski dan, prolećna ponuda, jesenje cene

Februarski dani teku po nekom malo ubrzanijem redu vožnje. Nekima prija putovanje, a oni drugi ipak smatraju da je putnička karta u jednom smeru preskupa, pa napusštaju luksuzna mesta i putuju u teretnim vagonima.

Kako god da deluje, mart će stići, neki će uspešno izvaditi kartu i nastaviti da prebrojavaju kusur planirajući april, a možda i maj.

U međuvremenu će poželeti da kao za generalnu probu proleća probaju plodove baš tog godišnjeg doba, iako smo kalendarski još uvek u zimi i u to ime će kući poneti mladi luk po ceni od 35 dinara veza, mladu salatu za 50 dinara, blitvu takođe 50 dinara veza, ili spanać po ceni od 300 dinara za kilogram,a možda će poželeti i aromu mirođije u čorbastom pasulju i za to mirisno „u sve se meša“ bilje dati takođe 50 dinara za vezu.

Kad smo već kod najdražeg i najomiljenijeg, vrlo korisnog i rado pripremanog jela, oko kog se gotovo svi nadmeću u nameri da dokažu kako to baš oni najbolje znaju da pripreme, dakle priča je o pasulju i o njemu je reč, za njega je danas bilo potrebno izdvojiti 250 do 300 dinara kilogram. Uz pasulj, ovih dana najbolje “pasuje” kiseli kupus, za koji već čitavu deceniju izdvajamo od 100 do 120 dinara.

Ren, jedan od dokazanih boraca, kada su zimske viroze u pitanju, danas je bilo moguće kupiti i to po ceni od 400 dinara kilogram. Arpadžika ima cenu od 250 do 300 dinara.

Voće na kikindskom zelenjaku polako gubi na atraktivnosti. Kupci se u velikom broju opredeljuju za kupovinu u većim marketima i zapostavljaju čak i proverene proizvođače. Naš dugogodišnji prijatelj iz Malih Pijaca, Janoš Kovač zaključuje da je prodaja jabuka u odnosu na prošlu godinu opala za 90%, iako je cena ostala nepromenjena i kreće se od 30 do 60 dinara. Ovih  dana počela je i priprema voćnjaka za nove sadnice.

A skori dolazak marta, donosi i praznik kom se raduju pogotovo pripadnici jačeg pola, zato što će tog dana biti u situaciji….recimo da skuvaju svečani ručak za svoju lepšu polovinu, da je izvedu na večeru, ili da joj uplate petodnevni obilazak recimo Venecije, ili ,…eventualno da kupe sadnicu ruže i to one koja nosi ime Don Žuan, pa onda još i da sami zasade i eto, pravi razlog za veselje

Ovih dana su Kikinđani u situaciji da se dobrano šetaju po prostoru Gradske pijace, koja na jednom mestu ima po malo za svakoga, a tezge se izmeštaju iz dana u dan, pa je malo komplikovano pronaći željenu robu.

Ono što je poslednjih meseci primetno, bio to pijačni dan ili ne, jeste roba koja je zalutala sa nekog buvljaka i koja se pradeje po principu starih italijanskih beton trgovina, što će reći iz druge ruke.