Bez školske uniforme i elektronskog dnevnika

Početak školske godine je za desetak dana. U toku su sanacije kvarova na gotovo svim objektima osnovnih i srednjih škola. Paralelno sa tim u toku su i organizacione pripreme. Kadrovski problemi su najaktuelniji, rekao je predsednik Aktiva direktora Vitomir Radak. Okvir za rad škole je kalendar rada, što je i polazna osnova rada. Nastavna godina počinje prvog septembra i ima svoju dinamiku i bitno je naglasiti da je  vojvođanski kalendar različit,  u odnosu na onaj koji je u Srbiji. U toku nastupajuće godine dolazi do izvesnih promena u nastavnom programu, pogotovo se misli na učenike petih razreda.

-Novi predmeti se većinom odnose na učenike petih razreda. Informatika postaje obavezan predmet u školama. Dosta se pričalo o fizičkom i zdravstvenom vaspitanju. U školama su  zastupljeni predmeti fizičko vaspitanje, ali i izabrani sport, kao drugi predmet. Učenici šestog, sedmog i osmog razreda će i dalje imati ovakvu podelu. Petaci će od ove godine imati umesto izabranog sporta  predmet fizičko i zdravstveno vaspitanje, a ono što je zanimljivo je da će taj predmet biti zastupljen kao jedan ipo čas nedeljno. I predmet tehničko i informatičko obrazovanje, petaci će izučavati kao tehničko i tehnologija, a on će programski pretrpeti izvesne promene. Sve ovo što sam pričao odnosi se samo  na učenike petih razreda.

Tehničko i informatičko, od sada će biti tehničko i tehnologija i pretrpeće izvesne promene. Ova novina se odnosi na učenike petih razreda. Takođe je novina, zbog sve većeg broja slučajeva vršnjačkog nasilja i saradnja škole sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. U  planu je da  naredene godine,   u okviru časova odeljenskih starešina predstavnici MUP-a dolaze u škole i razgovaraju sa đacima. U ovoj godini, kako naš sagovornik tvrdi, neće biti ni jedan elektronski dnevnik u kikindskim školama. Kada je nošenje školskih uniformi u pitanju i tu nakon sprovedenog postupka upoznavanja roditelja i dece sa tim predlogom, veliki broj roditelja se izjasnio protiv  takvog načina odevanja đaka, te je odgovor na obavezne uniforme, ne! Razlog za takvu reakciju je, pretpostavka, materijalni trošak, koji bi takođe snosili roditelji, kada je šivenje uniformi u pitanju. U Srbiji verovatno ima škola u kojima je izglasano da za uniforme.Osim ovih tema, dodao je Radak, ono na čega se sa posebnom pažnjom pristupa je kako rešiti problem, kada je upis dece iz Centra za smeštaj migranata u pitanju

-U Kikindi  postoje koji su ne svojom voljom rasuti po Evropi. Kikinda je jedan od Centara u kojima su smešteni migranti, u kolektivnom prihvatilištu. Prema poslednjim podacima, 200 ljudi su momentalno u centru, porodice, a među njima je 42 deteta, osnovnoškolskog uzrasta. Na nivou Ministarstva prosvete se intenzivno razmišlja kako pomoći i kako decu uključiti iu sistem. Konkretnih rešenja za sada nema. Ono što je sigurno, to je da će određeni broj prosvetara proći obuku koja ima veze sa organizacijom rada sa decom iz te populacije. 24 prosvetnih radnika će proći obuku, od tog broja 20 iz osnovnih i 4 iz srednjih škola. Sve škole su dobile stručno uputstvo o ponašanju kada je ta sfera u pitanju.

Činjenica je da je deci iz Centra potrebna pomoć. Jezička barijera je dodatna komplikacija. Deca teško barataju engleskim jezikom, još manje srpskim, a govore četiri pet različitih maternjih, što i predstavlja problem.. Centar je tranzitan te je broj školske dece vrlo promenljiv, a u Ministarstvu se dodatno radi na iznalaženju najboljeg rešenja, kako bi deca osim svakodnevnih aktivnosti, koje sprovodi