Biciklima, uz “Bella ciao!” za 17 dana do Novih Kozaraca, od Milana

Nakon 17 dana, putujući na biciklima kroz 7 zemalja, na putu dugom 1100 kilometara, Bojana Čavka i Masimilijano Bojis su iz Milana stigli u Nove Kozarce.

Avantura na dva točka, u kojoj su učestvovali Bojana Čavka rodom iz ovih krajeva i Masimilijano Bojis rođeni Italijan, trajala je punih 17 dana. Koristeći JPS, razne telefonske aplikacije, savršeno su se snašli na putu dugom 1100 kilometara. Puzt su započeli u Milanu, kraj odakle je rodom Masimilijan, 3. avgusta, a završili ga juče, stigavši u Nove Kozarce, Bojanino rodno mesto. Doček na koji su naišli, potpuno ih je oduševio.

Inače, naša sagovornica već dvanaestu godinu živi i radi u Italiji, na vrlo odgovornom mestu, te joj je ovakav vid totalnog sjedinjenja sa prirodom pravi eliksir, nakon kojeg se oseća preporođenom. Tokom  putovanja, ona je sebe bodrila pevajući italijanske pesme poput Bella ciao, ali i one prave revolucionarne, kako bi pomogla sebi na strminama i nizbrdicama, gde je bilo potrebno dosta snage, kako bi se pedale potpuno kontrolisale.  Iako je put iziskivao dosta fizičkog naprezanja, uspeli su u svojoj ekspediciji:

-Odlučili smo da do Novih Kozaraca dođemo biciklima, pa nakon toga na svadbu do Zrenjanina. Jedna od najboljih drugarica se udaje. Mislili smo da će nam ovo putovanje biti najduže, ali ipak nije. Prošle godine smo išli do Francuske i tada smo biciklima prešli 1200 kilometara, a ovoga puta smo putovanje završili nakon 1100 kilometara. Mi smo se našli, nas dvoje, volimo prirodu, kontakt  s prirodom, putovanje u tišini. Na ovaj način se oslobađamo gomile misli i  pripremimo  se za neku novu radnu priču, ali na onaj fin i lagan način. Ovo je naš godišnji odmor,  koji nam  je savršeno prijao. Putovali smo 17 dana. Inače, moj bicikl je poprilično običan. Kupila sam ga 2016. kada smo prvi put krenuli na putovanja. Iskreno, mislila sam da se nećemo opredeliti da ponovimo avanturu, ali…evo, ovo nam je četvrta ruta i mislim da ćemo nastaviti.  Ja se bavim dosta stresnim poslom i ovakva putovanja mi dođu kao relaksirajuća aktivnost.

Do sada je ovaj par avanturista uspešno sproveo u delo planirane destinacije širom Evrope, na kojima je Srbija ipak bila jedna od dužih. Masimilijano Bojis zaljubljenik je u biciklizam i često je na svom dvotočkašu, premda ga je Bojana oduševila svojom istrajnošću:

– Nismo nailazili na probleme, tokom putovanja. Što se tiče napora, mogu da kažem da je Bojana vrlo istrajna i čak se bolje snalazila na uzbrdicama. Čak, gotovo na svim odmorištima, pre nego što bi legli da spavamo, obećavali smo sebi da sutra nećemo nastaviti putovanje, već da ćemo se vratiti u Italiju, ali već sledećeg jutra bili smo na svojim biciklima, orni i spremni da nastavimo živopisnu avanturu.  Prolazeći kroz različite zemlje zaključio sam da je mentalitet gotovo identičan, premda, Austrijanci su me iznenadili svojim opuštenim ponašanjem, Hrvati svojom gostoljubivošću, dok sam u Srbiji stvarno uživao u prelepom doručku, koji su nam pripremili u Somboru.

Vožnja biciklima, kada se radi o dvoje ljudi koji slično razmišljaju i imaju slična gledišta, predstavlja pravu duhovnu misiju u kojoj se kroz čišćenje misli čisti i duša, te se nakon kilometara pređenih kroz različite predele stiže nasmejan, kao što je to slučaj sa Bojanom i Masimilijanom,  koji su pošli na ovaj put prateći i misiju i diveći se istrajnosti poznatog Milorada Majkića, takođe rodom iz Novih Kozaraca, koji je ostvario svoj san putujući od rodnog mesta, sve  do Pekinga.