“I šampioni umiru, zar ne”pita i tvrdi Miroslav Ćurčić, autor knjige “Smrt u Bašaidu”

Nakon zbirke pesama „Smrt u Bašaidu“, Miroslav Čurčić je kikindskoj čitalačkoj publici predstavio svoj prvi roman „I šampioni umiru, zar ne?“ Ovim romanom „Partizanska knjiga“ počinje svoju novu sezonu.

U centru ove Ćurčićeve priče nalazi se legendarni boks meč koji se odigrao između Muhameda Alija i Džordža Formana 1974. godine, premda, kako tvrdi autor u romanu on ne govori o boksu , naprotiv, on povezuje naizgled nepovezane živote, zapletene mnogo dubljim, skrivenim vezama, kao što će se pokazati do kraja knjige. Ćurčić uspeva da na malom broju stranica, jednu ideju pretvari u priču o propuštenim prilikama za kojima gotova, kako kaže, svako ima razlog da žali:

-Svako je imao prilike za komunikacijom sa nama bližnjima, a mi to ne radimo. I onda se desi trenutak da to više ne možemo, ali imamo jaku želju da to radimo. E to je bila ta neka kapisla koja je mene naterala da napišem ovakvu knjigu. A bokserski meč je opet jedan doživljaj,  koji  ja, kao lepo druženje sa starijima, vučem iz detinjstva. Meč kada se odigravao, a mene je tata uvek budio,  oko dva –tri sata nakon ponoći, kada je bio prenos na tadašnjem RTS-u. To su bili senzacionalni prenosi, neko drugo vreme…

To su obični ljudi koji propuštaju prilike ili prećutkuju ono što treba reći, a život im se često podlo smeje, priređujući im neprijatna iznenađenja. Uprkos tome oni ne gube snagu da uvek idu dalje, da padaju i ustaju kao šampion Ali. Osim ove knjige, Ćurčić je zaintrigirao čitalačku publiku ovog podneblja zbog zbirke priča, za koju je izabrao nesvakidašnji naslov „Smrt u Bašaidu“:

-Ja imam obećanje da će biti promocija moje knjige u Bašaidu. Zašto mi je trebao baš Bašaid u naslovu? Pa zbog tog “Š”. Krenuo sam od…Andrićeve misli “Mi smo svi već mrtvi, samo se po nekom redosledu sahranjujemo”. Ja sam stavio na početak te priče “Smrt u Bašaidu”..da smo svi mi u istom autobusu, samo neko izlazi u TaraŠu,  a neko u BaŠaidu.

Miroslav Ćurčić rođen je 1966. godine u Beogradu. Čitav život neumorno čita, a 2013. je postao polaznik Radionice kreativnog pisanja koju vode pisac Srđan Srdić i kritičar Vladimir Arsenić.

Ono što kritičari smatraju kao posebnost ovog relativno mladog pisca je njegova sposobnost da efektnim obrtom odvede zaplet u neočekivanom pravcu, kao i da s malo reči kaže mnogo, kao što je to i dokazao u romanu, “I šampioni umiru, zar ne”.