Sedmoro umetnika na ovogodišnjem, 39. Simpozijumu “Terra”. U najavi Park skulptura i jedinstvena Botanička bašta
On 29 јануара, 2020 by Televizija KikindaOdlukom umetničkog saveta CLPU Terra, za učesnike ovogodišnjeg 39. Simpozijuma Terra, koji će biti održan od 1-31. jula, odabrani su umetnici iz Srbije, Hrvatske, SAD, Novog Zelenda i Japana.
Na Simpozijumu “Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Uporni, neumorni tvorac ovog projekta, koji je pre gotovo četiri decenije pokrenuo najkreativniju priču u glini u Evropi i u Svetu, akademski vajar Slobodan Kojić kaže da i ove godine očekuje učešće sedmoro umetnika, koji će svojim radom potvrditi kvalitet Simpozijuma:
-Svake godine vodimo računa da raširimo lepezu i da umetnici, koji nisu iz Srbije ne budu samo iz Evrope. Gledamo da malo “zahvartimo” Aziju, Ameriku, Afriku. Sve u svemu ove godine imamo ukupno sedam vajara, troje iz Srbije, zatim vajare iz Amerike, Novog Zelanda, Hrvatske i Japana.
Ove godine predstaviće se Ana Korvet, koja trenutno živi i radi u Taranakiju na Novom Zelandu. Profesionalna je vajarka. Umetnik iz SAD-a, Marc Leuhtold je sin evropskih imigranata, a njegov rad je zainteresovan na različitim kulturološkim iskustvima. Treći gost je umetnica, Tamami Ichimura, rođena je u gradu Šizuoki u Japanu, 1987, a njena izložba „Matura“ osvojila je nagradu za najbolji rad Jošibi univerziteta. Tatjana Sekulić je umetnica koja dolazi iz Hrvatske. Njen primarni medij izražavanja je kiparstvo s ekološkom i društvenom tematikom i problematikom. Zatim u isčekivanju su i Mirjane Blagojev, rođene u Zrenjaninu. Trenutno pohađa Doktorske umetničke studije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, gde je i zaposlena na predmetu vajarstvo u zvanju docenta. I vajar iz Beograda Slobodan Dane Stojanovic, autor spomenika Janisa Janulisa na Krfu ,spomenika Jovana Cvijica u BG . Sedmi vajar dolazi iz Šapca, Branislav Nikolić, umetnički je urednik i dizajner. Nakon 38 godina nema dileme da li je Terra planetarno čudo, a nakon otvaranja Muzeja, svest da je to najznačajniji punkt za izučavanje skulpture u terakoti još će biti vidljivija u evropskim i drugim državama.
Kako Kojić najavljuje planovi dosežu dimenzije, kakve TERRA zaslužuje, pa su sva realna nadanja usmerena i ka još boljem iskorišćenju prostora stare kasarne, gde bi u skorom vremenu mogla da se nađe jedinstvena Botanička bašta:
-Uz radost mogu da kažem da se ovih dana radi jedna procena vrednosti izrade projekta Parka skulptura, u sklopu kasarne. Naša ideja je da se šest ipo hektara, sa koliko Terra raspolaže, pretvore u Park skulpture velikih formata. Procena je da u tom parku može da stane stotinak skulptura, tako da ćemo imati objedinjeni, tako da nazovem, izložbeni deo. Već čuveni Muzej sa itekako, nadam se, čuvenim Parkom skulpture. Park neće biti klasičan park, naša ideja je da bude Botanička bašta. Imamo osnove, šteta je to ne iskoristiti.
To bi značilo da bi tada naš grad imao ponudu, kakvu nema ni jedan grad u Evropi. Plan je, rekao je naš sagovornik, da ove godine dođu do projekta, a sledeće godine će konkurisati za početak realizacije ove ideje. Ona je utemeljena i sva je verovatnoća da će, zbog svoje jedinstvenosti naići na veliku podršku kada su evropski fondovi u pitanju, dodao je Kojić.