Teška situacija sugrađanke Dragice Čubrilo: “ni na nebu, ni na zemlji”

Surađanki Dragici Čubrilo 2018. dijagnostikovana je Multiplex skleroza, premda su se simptomi pojavili deset godina ranije. Kako je navela u izjavi, svesna je da je potpuno radno nesposobna, kako i piše u izveštaju specijaliste i da ne može da se zaposli, ali ono što je zbunjije je da nikako ne može da ostvari pravo na invalidsku penziju, kao ni bilo kakav vid lečenja.

Dragica Čubrila rođena je Bosni, od treće godine živi u Zagrebu, gde je završila i osnovnu i srednju školu. Tamo je radila oko šest godina i rodila je prvog sina. Nakon izbijanja rata, dolazi u Srbiju.

Prema rezultatima, bolest je uznapredovala i zbog svih simptoma Dragica ne može da zasnuje radni odnos, ali joj nije omogućeno ni da dobije invalidsku penziju, premda, kako kaže, više je zabrinjava što joj lekari nisu prepisali nikakvu terapiju:

-Svi znamo šta znači ta bolest. Ja želim da me stave na neku listu za lek…ne znam… pošto nisam nigde. Ni ovamo, ni onamo. Nisam ni za rad, a nemam mogućnost da dobijem pravo na invalidsku penziju. Bolest sve više napreduje, a ja nemam nikakav lek.

Ja ne mogu da kažem, da se žalim da sam socijalni slučaj, da ja nemam od čega da živim. Ja imam svoju porodicu, ali ja želim da se lečim, tražim to svoje pravo. Ja znam da se ja ne mogu izlečiti, ali tražim neki lek koji će sve ovo usporiti. Da mi ovo stanje ostane, da ne dođem do invalidskih kolica. Imam pravo, kao svaki drugi građanin imam pravo na lečenje. Ovako, ni to nemam.

Bolest Multipla Skleroza kod sugrađanke Čubrilo odrazila se tako što ubrzano napada kičmu i deo glave, kao i vratni deo kičme.

-Bila sam u Novom Sadu, kod doktorke Vesne Suknjaje da me stavi na listu za lek. Žena je rekla, vi ste lek trebalo da dobijete pre deset godina, taj što imamo. Sada taj lek, koji meni treba, sada kada sam u ovoj fazi, taj lek još nije odobren. Možda će biti odobren u aprilu, ali za njih 1300, a nas je 9000!

Dragica Čubrilo živi u porodičnoj kući sa suprugom i sa svekrvom. Dvojica sinova osnovali su svoje porodice i žive van Srbije. Kako objašnjava naša sagovornica, obratila se i NSZ.

-Meni niko nikada nije radio veštačenje, da znam šta ja mogu da radim. Bila sam u NSZ i tada kada sam bila, htela sam da radim u SC “Jezero” na privremeno povremenim poslovima, na tri meseca. No, tada mi je ova bolest dijagnostikovana i ja sam odnela te papire i rekla, ja ne želim da krenem da radim, a da me neko drugi vuče na grbači, jer ja sa ovim ne mogu da radim. Ne smem na sunce, ne sme ovo, ne smem ono….i na tome je ostalo…

Kako ona objašnjava, iako je svakoga dana sve teže da se kreće, kao i problemi sa odlaskom u toalet, ona na čega Čubrilo računa je mogućnost da joj se putem terapije pomogne kako bolest ne bi ubrzano uzela maha. Do sada je tri puta išla na komisiju, za invalidsku penziju, ali sva tri puta je bila odbijena.

Po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, za ostvarivanje prava na invalidsku penziju potrebno je da lekar veštak utvrdi da kod osiguranika postoji potpun gubitak radne sposobnosti, da osiguranik ima najmanje 5 godina staža osiguranja, ali je takođe potrebno da osiguranik u momentu podnošenja zahteva nema više od propisanih godina za starosnu penziju, a to je, u 2019. godini, za osiguranika ženu 62 godine i 6 meseci života, što odgovara podacima naše sagovornice. Poslednjih godina broj korisnika invalidskih penzija se konstantno smanjuje i sa 33 odsto, pre dve decenije, smanjen je na 16,8 odsto. Broj invalidskih penzija se smanjuje i u apsolutnom iznosu, tako da je danas 145.000 invalidskih penzionera manje nego pre 20 godina”,