Da li ste znali da Narodni muzej Kikinda čuva sat uraru, draguljara i optičara Koha?

Ovaj veliki stojeći sat se do pre dve godine nalazio u jednoj od kancelarija u gradskoj kući. U Muzej je stigao zahvaljujući Marku Markovljevu, sadašnjem direktoru Kulturnog centra koji je pročitao natpis na pločici na drvenom kućištu ispod brojčanika sata ,,Anton Kosch Uhren , Gold – & Silbearwaren. Optik Vel. Kikinda“ (Anton Koh
časovničar, trgovac zlatom, srebrom i optikom Velika Kikinda). I naravno, shvatio je da je pravo mesto za sat – Narodni muzej Kikinda.

Foto: Narodni muzej Kikinda

Kako se saznaje, Anton Koh je časovničarsku radnju otvorio 1914. godine. Najpre se nalazila u tzv. Pačuovoj kući na trgu, a tokom devedesetih je preseljena preko puta u lokal koji je iznajmio od opštine. U lokalnoj štampi često se oglašavao kao ,,draguljar, časovničar i optičar“, a svoju radnju opisao je kao ,,jedinu radionicu za najfinije draguljarske i graverske poslove“ u Kikindi, navodi se u spisima istoričara Vladislava Vujina. Osim toga, Koh je vršio otkup zlata, srebra i dragog kamenja ,,po najvišim cenama“.

Sat urara obično ima precizan mehanizam i prikazuje vreme na analognom brojčaniku. Urari koriste različite alate i tehnike za podešavanje i popravku satova, kao što su podešavanje vijaka, zamena baterija, zamena delova i restauracija mehanizma. Takođe vrše i održavanje i čišćenje satova kako bi se obezbedila njihova dugovečnost i tačnost. U to su se vreme urari prvenstveno bavili sastavljanjem i prodajom  satova, i imali prijavljeni urarski obrt.
Često su uz prodaju satova trgovali zlatarskom i srebrnarskom robom, te  su imali draguljarnice. Među satovima koji su bili u ponudi u Jugoslavii ističu se kvalitetni  švajcarski satovi IWC Schaffhausen, Doxa, Omega, Longines, Cortebert i  Zenith. Ovi satovi su se kupovali i za potrebe pošte, železnice i  vojske.