Micić: Ljudi Banata imaju istoriju i kulturu mnogo dinamičniju nego pejzaž u kome žive

Naši srednjoškolci imali su priliku da se upoznaju sa književnikom i istoričarem Milanom Micićem.

Micić nastavlja da se bavi Banatom, gde je odrastao i gde su mu koreni dvostruki: kolonistički i starosedelački. Kako kaže taj prostor ga je uvek ispunjavao, a smatra da Banat nema dovoljno glasa o sebi. Ne smemo to dozvoliti.

Predavanje o Banatu književnika i istoričara Milana Micića iako namenjeno pre svega srednjoškolcima bilo je prilika da i sami naučimo nešto novo o svojoj istoriji, zavičaju. Jer kako Micić kaže istoriju možemo učiti tek kada naučimo o svom poreklu, o svojim korenima. Stručan naziv predavanja “Seobe kao konstrukcija istorije – formiranje etničkog, verskog i jezičkog mozaika Banata” u stvari otkriva ko smo mi, i ko su ljudi koji su na ovim prostorima živeli od 15 veka do danas.

– Banat je migratorno područje, seobe ovde uvek traju. Meni su najinteresantnije migracije u 18.veku i 20.veku. Prvo, kada je Banat oslobođen od turske vlasti i kada su osnovana ova naselja, i Kikinda između ostalog, i kada imamo ova naseljavanja iz Potisja, doseljavanje Mađara, Nemaca, Rumuna, Bugara, Francuza, imamo Čehe i interesantan mi je ovaj period dve velike kolonizacije, iseljavanje Nemaca i doseljavanje kolonista koji su u znatnoj meri oblikovali ovaj prostor, kaže Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.

I kad bi nekom strancu u daljini pokušali da objasnimo šta je Banat i ko su ljudi koji ovde žive, Micić bi rekao: dinamično, izrazito migratorno područje, gde ljudi dolaze, odlaze, tražeći svoj prostor ispod banatskog prevelikog neba i na crnoj zemlji od koje živimo.

– To su ljudi čija je istorija, kultura mnogo dinamičnija nego pejzaž u kome žive, jaka unutrašnja dinamika i istorija koja od Banata pravi uzbudljivo područje za svakog istraživača, jasan je Micić.

Tri godine su prošle od kako je Grad Kikinda potpisao sporazum o saradnji sa Maticom srpskom. Složni smo u oceni da je to unapredilo kulturni život grada.

– Predavanju je prethodio javni sastanak sa predstavnicima kulturnih ustanova. Predvideli smo brojne zajedničke programe kao što su obeležavanje godišnjice srmti Dušana Vasiljeva i obeležavanje 250 godina Distrikta, ističe Valentina Mickovski, članica gradskog veća za kulturu.

Sporazum o saradnji grada iMatice srpske oživeo je brojne značajne kikindske ličnosti. Poslednjih godina sve češće su tema poznate kikindske porodice i velikani našeg kraja među kojima su Dušan Vasiljev, Jovan Popović, Đura Jakšić, Đoka Radak, Vasa Stajić.