Neprijatan, mučan i alarmantan prizor u iđošu. Divlja deponija koja je već čišćena prošle godine potpuno je napunjena. Ne samo biorazgradivim i građevinskim otpadom – baca se sve. Sve što ne bi smelo. Na sreću, tu su i mašine – uskoro će ova deponija biti očićšćena.
-„ Za nas je ovo od velikog značaja, pre otprilike godinu dana je poslednji put čišćena deponija, isto je bilo u periodu leta. Ali u roku od tih godinu dana vidite u kakvom je deponija stanju – to je masovno bacanje otpada što komunalnog, ima tu i dosta šuta, svega i svačega, ali opet kažem, ja bih iskoristio priliku da apelujem na meštane da posle ovog čišćenja deponije malo više vode računa o odlaganju tog otpada da ne bi opet, mnogo bi nam više značilo samo ređe čišćenje deponije. Opet to znači manje sredstva kojima se izlažemo zbog čišćenja, koja bi recimo mogli da usmerimo ka nekim drugim, većim investicijama mesne zajednice,” rekao je Goran Stančul, član Saveta MZ Iđoš.
Posao čiščenja deponije ovog puta košta nas 7,2 miliona dinara. Deo od 4 miliona izdvojilo je ministarstvo za zaštitu životne sredine, ostatak grad. Posao je od strane JP „Kikinda” poveren „Eko gradnji”.
-„ Očekujemo da se u narednih pet dana završe poslovi na čišćenju deponije u Velikom Selu i u Iđošu. Ono što je važna stvar je da ovo čišćenje u Iđošu podrazumeva i odnošenje veće količine otpada sa deponije i da je ovo u Iđošu,posle ako sam dobro razumeo 12 godina, prvo značajanije čišćenje deponije, tako da na zahtev građana je odreagovao i Sekretarijat za ekologiju i grad i na konkursu smo uspeli da rešimo sredstva. Iskoristio bih priliku da apelujem na građane da s pažnjom dobrog domaćina koriste deponiju, da se deo ne zatrpava uz put odmah i da se na najbolji mogući način deponija koristi, barem naredne tri godine,” napominje Čedo Gvero, direktor JP ,,Kikinda”.
Sasvim druga slika u Banatskom Velikom Selu – iako je do skoro izgledala isto kao u Iđošu – danas deponije nema. Ono što je važno je da će deo ovog prostora ubuduće biti pošumljen.
-„ I dalje ćemo apelovati na naše građane da povedu računa s obzirom da prethodnih puta baš i nije bilo tako, iz priloženog vidimo i svake godine zahvalni smo gradu Kikinda i sektoru za zaštitu životne sredine jer nam pomognu i obezbede sredstva za saniranje ove deponije. Svi znamo koliko je skup sat rada bagera, ali da ne bi pravili problem sebi, meštani Banatskog Velikog Sela imaju dozvoljen prolaz, asfaltiran prolaz do deponije kroz privatno poljoprivredno gazdinstvo i firmu ,,Delta Agrar”, oni nama dozvoljavaju dokle god se mi kulturno ponašamo i dokle dok odlažemo otpad kako treba da odlažemo. Dešavalo se da nam je, ovaj asfalitirani put koji vidite ovde iza mene, bude zatrpan sa građevinskim materijalom i raznoraznim otpadom. Da nam ne bi zabranili put i prolaz kroz njihovu ekonomiju, ja molim građane Banatskog Velikog Sela, omogućen im je prilaz, da što dublje priđu tamo i da odlože svoj građevinski i biorazgradivi otpad da ne bi samom zabranom prolaska kroz ,,Deltu” stvarali divlje deponije po celom ataru Banatskog Velikog Sela,” apelovala je Mirjana Pećanac, predsednica Saveta MZ Banatsko Veliko Selo.
Iz sekretarijata za ruralni razvoj, poljoprivredu i zaštitu životne sredine uporno se trude da edukuju meštane. Izgleda da je neobazrivost i nemarnost za sada u vođstvu, ali ne treba zaboraviti da je sada prostor deponija u selima pod video nadzorom, i da su za prekršioce određene ozbiljne kazne.
-„ Na kraju prethodne godine mi smo radili takođe na ovim aktivnostima čišćenja, odnosno uklanjanju deponija. Očišćene su deponije u Sajanu, Ruskom Selu i Novim Kozarcima. U kontinuitetu, godinama unazad, grad Kikinda i nadležni Sekretarijat obezbeđuje sredstva iz sopstvenih izvora, iz pokrajinskih i republičkih organa, za uređenje i čišćenje ne samo deponije, nego i pristupnih puteva ka deponijama. To je samo jedna od aktivosti u oblasti upravljanja otpadom, prva i najvažnija aktivnost, ja bih rekla da je to sama edukacija, pa kako već nekoliko godina unazad, čak čitavu deceniju unazad se bavimo edukacijom, ja mogu da kažem, iako je slika, ružna slika nas da se itekako primeti razlika najpre kod dece a zatim i kod naših starijih sugrađana kako i na koji način i gde se odlaže određena vrsta otpada. Da li će to određeni otpad završiti u kantu za odlaganje komunalnog otpada ili će se baciti negde na deponiji, i na kakav će to uticaj imati na zdravlje stanovništva, i na životnu sredinu a uopšte i na održivi razvoj na buduća pokolenja, to je nešto što smo mi kroz godine edukacije naučili građane da vode računa, trudimo se da iskorenimo loše navike, jer ovo je najteži posao, iskoreniti lošu naviku a to je da komunalni otpad iako svako domaćinstvo ima kantu za odlaganje otpada završi na divljim deponijama. Zajednički moramo da radimo i dalje, zajednički moramo da se trudimo, kako nadležni organi, tako i meštani Kikinde i okolnih naseljenih mesta da ovakvih prizora bude što manje jer ovo iza nas jeste nešto što je nastalo u periodu od malo više od godinu dana. Zaista, jedna jako ružna slika naselja naše okoline, a ne samo ružna, nego i vrlo opasna i štetna i po zdravlje i po životnu okolinu,” objasnila je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj
U toku je i akcija sakupčljanja kabastog otpada u cilju smanjenja nastajanja divljih deponija. Kontejeri će sutra biti postavljeni u Bašaidu. Jpš jedna informacija iz kikindskog Sekretarijaza za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj je da će pokrajisnki sekretarijat za urbanizam Kikindi dodeliti novih 580 kanti od 120 litara i 40 kontejnera. Ulaganja su uzaludna ako se ne promenimo i ne stanemo na put svakome ko sebi dozvoli da uništava ono što svima nama pripada, zdrava voda, hrana, životna sredina.
