„Sudbine plešu tango“ – priča o braku, međuljudskim odnosima i kompromisu

Mladen Stevanović predstavio je Kikinđanima roman „Sudbine plešu tango“ u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“.

U pitanju je delo savremenog doba, koji govori o bračnim zgodama i nezgodama jednog para. Paralelno i jednako važno opisuje se priča dvoje ljudi koji žive u vanbračnoj zajednici:

-Knjiga razmatra njihove odnose i postavlja u centar zbivanja pitanje braka, njegovo mesto u savremenom svetu, pitanje dece i trajnosti svega onoga što smo mislili i verovali da će trajati zauvek.

Knjiga se bavi i pitanjem postoji li pravo vreme za ulazak u brak.

-Roman otvara pitanje o tome šta i kad raditi. Junaci su u nekom smislu značajno požurili i otuda im neke misli dolaze kasno, pa deluju kao naknadna pamet. Svi su oni, na neki način, generali posle bitke, a po svemu sudeću, u tu bitku nije trebalo da ulaze. Kada ovako pričamo, sve deluje dosta tragično, ali zapravo roman je prilično duhovit i na jedan ironičan način obrađuje teme o kojima pričamo i verujem da je u tome njegova tajna.

Roman obrađuje i pitanje kompromisa, odnosno koliko je pojedinac 21. veka spreman na isti.

-Stupanje u zajednicu bilo koje vrste je stvar kompromisa, a brak je zapravo jedan veliki kompromis. Zato zahteva i traži dosta odricanja. To je ono na šta svako mora da bude spreman kada ulazi u bračnu zajednicu.

„Sudbine plešu tango“ univerzalna su priča, večna i mnogo puta pripovedana. Književni kritičar i recenzent Vasilije Milnović objasnio je po čemu se ovaj roman razlikuje od drugih slične tematike.

-Najveća snaga ovoga romana jeste činjenica da govori o univerzalnim temama bez ikakve šminke. Na neprenteciozan način govori o našoj svakodnevici i nama samima. Živimo u radikalno neautentičnom vremenu, gde nas opsedaju lažni osmesi sa svih strana. Ovde toga nema. Kada pričamo o motivskoj strukture, zalazimo u ozbiljne teme nauke o književnosti. Za najširu publiku najvažnija je nepretencioznost i govor o našoj svakodnevici na trezven i racionalan način.

Prema rečima našeg sagovornika, teme su univerzalne, ali se forme menjaju.

-Ovde imamo posla sa formom od osam celina i koje se sklapaju po principu mozaika, sa otvorenim završetkom, a koje se tiču univerzalne teme braka i odnosa između polova. To je tema koja je imala ostvarenja i u srpskoj i u svetskoj književnosti, a ovde imamo posla sa modernom verzijom, koja je na svoj način interesantna.

Iako je u Kikindi bio pre 5 godina, ovaj čestit pisac voli naš grad, a posebno poštovanje ima za Narodnu biblioteku „Jovan Popović“, jer sve manje institucija kulture u našoj zemlji organizuje ovakve aktivnosti.

-Uvek je zadovoljstvo doći ovde. Srećan sam što imam mnogo prijatelja u Kikindi i Kikinda je grad u koji dolazim pre nego što idem u rodno mesto.

Knjiga „Sudbine plešu tango“ iz štampe je izašala jula prošle godine. Pisac trenutno radi na romanu epohe, o kome je još rano govoriti.