U poslednje vreme sve češće se beleže situacije u kojima stariji građani postaju meta trgovaca koji koriste „posebne ponude“ i prodaju na daljinu kako bi ostvarili neproporcionalnu dobit. Penzioneri najčešće kupuju suplemente, medicinska pomagala i razne kućne proizvode, često po cenama koje višestruko premašuju njihovu realnu tržišnu vrednost, a da pri tom nisu ni svesni da su žrtve prevare. Jedan od takvih slučajeva doživela je Dragica Savić iz Vojvode Stepe, koja je za dva melema, predstavljena kao besplatna, platila 7.800 dinara. Novac je dobila nazad tek nakon što se obratila udruženju potrošača.
–„ Bili su i dosadni i naporni, nekima sam i spustila slušalicu, neek saslušala, nekad i uzela pa to videla da to nije kako treba i vratila, ali ovo sada što mi se desilo, to je prevara. Ponuda je bila vaučer za Sokobanju. Ja sam odmah rekla da mi roba ne treba, neću ništa da kupujem i on je rekao nema problema gospođo, samo vaučer. Došao je i odmah na početku je rekao, pošto nećete ništa da kupite evo vam vaučer, a dve kutije melema, kaže, to je gratis, i stalno on govori to je gratis, to je gratis. Kad sam ja to dobila kaže on 7.800 dinara. Pa šta plaćam? Kaže plaćate akontaciju za Sokobanju. Kad je on otišao, ja vidim u onom ugovoru da piše gore dve kutije melema, dole piše akontacija, zbir akontacija. Ja pozovem Sokobanju a oni mi kažu, gospođo, vi ste robu kupili,” izjavila je Savić.
Ideja registra „Ne zovi“ bila je da ograniči broj dosadnih i potencijalno manipulativnih prodajnih poziva, ali iskustva sa terena pokazuju da on ne pruža dovoljno zaštite Tako je jedna izmanipulisana penzionerka iz Kikinde za običan nanddušek izdvojila više od 3.000 evra i ne sluteći da je u pitanju prevara.
–„ Epilog je taj da je gospođa zadržala taj proizvod jer štaviše, oni su je uslovili. Obično ti trgovci nude potrošačima nagradne igre, putovanja, vaučere kojim oni ostvaruju dodatne benefite prilikom korišćenja nekih drugih usluga. Ta gospođa konkretno je u ovom slučaju platila 5o posto proizvoda unapred, ona nije ni znala kakav proizvod je pristala da kupuje i onda se na kraju ispostavilo da to na kraju nije ni dušek nego naddušek za jednu polovinu kreveta i mi jednostavno u toj varijanti ništa nismo mogli da uradimo pogotovo zato što je ona tvrdila, pošto su stariji ljudi malo osetljiviji u tom periodu da to njoj treba, njena ćerka je pokušala to da reši ali ništa tu nismo uspeli da uradimo,” rekao je Darko Cvijan, predsednik Udruženja potrošača Kikinda.
Ovi slučajevi pokazuju da stariji građani i dalje lako podležu prevarama, čak i kada postoje mehanizmi zaštite. Poruka je jasna: oprez i informisanost su najbolja zaštita, a svaka sumnjiva ponuda zahteva dvostruku proveru pre nego što se donese odluka o kupovini.
