Kikinđani svesni svojih potrošačkih prava, ali ih retko koriste

Namirnice kojima je istekao rok uglavnom bacimo. Oštećenu garderobu možda i zamenimo.

Koliko smo kao kupci skloni da koristimo naša potrošačka prava?

-Ne mogu da setim da sam se žalio. Uglavnom mogu da budem zadovoljan uslugom. Ponekad ima problema, ali je u suštini sve dobro.

Ima i onih koji su svoja prava koristili. Evo kakva su njihova iskustva.

-Hranu bacimo, jer ne bismo mogli da dokažemo da je neispravno. Za tehničku robu reklamaciju ostvarujemo uglavnom preko Udruženja potrošača ili direktno u prodavnici, u zavisnosti da li je uređaj pod garancijom ili nije. Zakon je dosta jasan i štiti potrošače.

Sreli smo i sugrađanina koji je krenuo da reklamira obuću, odnosno na njen kvalitet.

-Traje mesec, dva i jednostavno puknu đon ili koža. Jednostavno, loša je roba, a dosta skupa. Košta blizu 5.000 dinara. Po mojim dosadašnjim iskustvima, prodavci su bili realni.

Pojedini, iako upoznatu sa svojiim pravima, ne koriste ih iz više razloga. Takođe, svesni su da je važno biti pažljiv prilikom kupovine.

-Nisam se žalila nikada iako sam imala razloge. Čoveka mrzi da ide da se raspravlja i dokazuje da je u pravu. Druga strana uvek ima opravdanja. Uz to, izgubimo i račun, a samim tim i volju.

O pravima potrošača mnogo se govori, a malo zna. Prilikom reklamacije neophodno je da kupac ima račun kao dokaz, a da ako ga izgubi gubi i samo pravo žalbe. Sa druge strane, po Zakonu o fiskalnim kasama trgovac je u obavezi da tri godine čuva kopiju fiskalne trake. Vaše račune čuvajte, ali u slučaju da zaista niste u prilici da ga pronađete, dobro je znati ko mora da ih ima