Internet poslovi sve primamljiviji mladima u Kikindi

Iako mu do posla ne treba ni prevoz, ni mnogo koraka, dvadesettrogodišnjem Jovanu Ćiriću radne obaveze počinju u ranim jutarnjim satima. Tada seda za svoj računar i virtuelno odlazi na drugi kontinent, odnosno u Aziju, gde deci predaje engleski. Do ovog posla naš sagovornik došao je posle duge potrage:

-Potraga za poslom ove u Kikindi bila je relativno teška. Mnogi su tražili iskustvo, a pošto bi meni to bio prvi posao, nisam ga imao. Zbog toga ljudi nisu hteli da me prime. Onda sam preko koordinatorke Kancelarije za mlade saznao da postoji mogućnost rada na internetu, odnosno online predavanje engleskog jezika. Pokušao sam to, prošao treninge i pre dve godine dobio posao.

Uslovi koji vladaju globalnom poslovnom mrežom razlikuju se od onih na koje smo navikli. Presudnu ulogu nemaju ni diploma, ni iskustvo, već umeće koje kandidat pokaže, ali i obuka koju mora da prođe.

-Trening se sastojao od nekoliko delova. Prvi je običan intervju, gde se javljaju standardna pitanja kao i na bilo kojem razgovoru za posao, kao i mala provera znanja gramatike i objašnjavanja pojedinih reči kako bi ustanovili na kom je nivou moj engleski. Kasnije sam imao trening za posao, koji je trajao dva sata, gde sam slušao šta i kako treba da radim. Potom sam imao dva probna časa, a za njima dalju edukaciju o sajtu i ljudima, pošto je većina njih iz Azije, kultura se razlikuje od naše i zahtevaju nešto posebno od nastavnika.

Gotovo dve godine njegov radni dan izgleda ovako:

-Ustanem ujutru oko pola sedam, imam pola sata da se spremim za prvi čas koji počinje u sedam sati. Do 11h imam osam časova, jer po pravilu sajta posle tog perioda moram da imam obaveznu pauzu od pola sata. Zatim nastavljam da radim još dva i po sata i oko 15h se završava moj radni dan.

Ovaj posao je odličan za mladu osobu, ali ne i dugoročno, smatra Ćirić:

-Ne znam baš da li želim da se ovim bavim dugo godina. Nemam beneficije poput radnog staža i zdravstvenog osiguranja. U poslu može da se napreduje, jer posle godina predavanja ko želi može da postane veza između nastavnika i učenika. Pošto se kompanija nalazi na Filipinima, posrednik jednom godišnje tamo ide na trening. To je jedini oblik napretka u ovom poslu.

Iako mnogi iz njegove generacije i mlađi jedva čekaju da odu iz Kikinde, naš sagovornik nema takvih želja:

-Mislim da sam jedna od retkih osoba koja voli Kikindu i želeo bih ovde da ostanem. Jedini problem za mlade ljude u našem gradu je to što se teško dolazi do posla. Godine koje su potrebne za odlazak u penziju tu imaju veliku ulogu, jer mnogo starijih ljudi i dalje radi. Takođe, nemamo mnogo izbora. Ovo malo firmi koje rade su jedine u kojim može da se pronađe posao.

Da bi došli do posla, mladi ne smeju da se oslone na formalno obrazovanje, ističe Ćirić, koji je u Tehničkoj školi završio smer elektrotehničar računara. Znanje engleskog koje je imao pre bavljenja ovim poslom bilo je nešto iznadprosečnog, ali ga je uz rad doveo do perfekcije. Želja mu je da nastavi da se usavršava i da se jednog dana bavi multimedijom, upozna nove ljude, putuje svetom, ali i bi se uvek vraćao Kikindi.